- 12. 2020.
На првој линији давања вакцине против ковида 19, треба да буду људи који су константно изложени вирусу – лекари, професори у школама, и старији од 65 година, наводи за РТС Марија Гњатовић са Института за примену нуклеарне енергије.
Марија Гњатовић је гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а навела да људи који имају добар серолошки одговор на вирус не би требало да буду на првој линији давања вакцине.
“Вакцинација неће решити све наше проблеме, оно што је кључно је да вероватно неће бити ни доступна свима. Свакако људи који имају добар серолошки одговор на вирус не би требало да буду на првој линији давања вакцине. Вакцину прво треба да приме људи који су константно изложени вирусу – лекари, професори у школама, али и старији од 65 година”, објашњава Гњатовићева.
Објашњава да ниједна вакцина која је на листи обавезних вакцинација није 100 одсто поуздана.
“Вакцина ће нам дефинитивно помоћи, али ниједна вакцина која је на листи обавезних вакцинација није 100 одсто поуздана, видећемо колико ће имунитет који је настао као одговор на вакцину да траје. Вакцине просто не дају исти одговор као природне инфекције, много зависи од тога на којим компонентама је вакцина базирана”, објашњава Гњатовићева. Додаје да ће још дуго времена проћи док вакцина покаже све своје ефекте.
“Потребно је и време да пацијенти који су добили вакцину одреагују на њу тако да борба против ковида 19 мора да траје на свим фронтовима у наредних неколико месеци, можда и пола године. Морамо да радимо на томе да поштујемо епидемиолошке мере, да прихватимо вакцину, али и да се даље ради на развоју терапије јер треба напасти вирус са свих фронтова”, поручила је Гњатовићева.
На питање да ли је вирус у међувремену мутирао гошћа Јутарњег дневника наводи да је до сада уочено преко 12.000 мутација.
“Сви вируси мутирају. Међутим код овог вируса је срећа у томе што тај вирус мутира јако мало на местима која нису значајна нити за постуопак производње вакцине и вакцинације нити за одбрану од реинфекције у смислу употребе тих већ створених антитела уколико је до ране инфекције дошло”, објашњава Гњатовићева.
Упозорава да су особе најинфективније неколико дана пре појаве симптома.
“У томе лежи највећи проблем и највећа опасност у ширењу вируса. И оно што је за већину људи веома значајно јесте да се зна да инфективност траје до две недеље од појаве првих симптома”, истиче Гњатовићева.
Објашњава да вирус на неким површинама остаје и по неколико данам, али како каже то није кључни начин преноса.
“Капљични пут преноса односно директан контак је је најзначајнији за ширење вируса”, додаје Гњатовићева.
„Српска стварност“
