- 08. 2020.
Епидемиолог и члан Кризног штаба за заштиту здравља становништва Републике Србије од заразне болести COVID-19 Бранислав Тиодоровић изјавио је да се тренутна епидемиолошка ситуација у нашој земљи може означити као несигурна са назнакама стабилизације, посебно у великим градовима, попут Београда, Новог Сада и Крагујевца.
Тиодоровић је на конференцији за новинаре Кризног штаба истакао да се епидемиолошка ситуација, укупно гледајући, од Војводине све до крајњег југа земље, у доброј мери поправља, те да су забележени подаци о смањењу броја пацијената код првих дијагноза, као и о значајном расту броја отпуштених из клиничких центара и болница, чак и до 30 одсто.
Тренутно се може рећи да једино у делу општина Бујановац и Прешево, и то код популације албанске мањине, постоји благи раст броја оболелих који се може претворити у већи и то зато што се они за сада лече највише у приватним здравственим установама и на Косову и Метохији, објаснио је Тиодоровић.
Према његовим речима, они користе здравствени систем у Врању и Клинички центар у Нишу искључиво када су најтежи случајеви у питању.
Тиодоровић је истакао и да ће Србија примењивати критеријуме Европског центра за контролу заразних болести и Светске здравствене организације, приликом спровођења одлуке о условима под којима ће странци улазити у нашу земљу.
Упитан зашто је одлучено да се уведе обавезан негативан ПЦР тест за странце, али не и за наше држављане који се из тих земаља враћају у Србију, епидемиолог је објаснио да су ограничавајуће мере за улазак странаца уведене у складу са ситуацијом у тим земљама, а да се у случају наших држављана који се враћају у Србију, ослањамо на њихову самосвет и на то да брину о свом здрављу.
Тиодoровић је прецизирао да постоје такозване три зоне нивоа заразе у земљама – црвена зона изнад 25 и више новозаражених на 100.000 становника, плава од 10 до 25 новозаражених на 100.000 и најидеалнија, којој и ми тежимо, зелена зона испод 10 новозаражених.
Он је као пример навео да су у зеленој зони Мађарска, Норвешка, Словенија, и зато за те земље нису уведена ограничења.
Земље у плавој зони се, како је нагласио, морају пратити интензивно, а у тој групи је Хрватска, за чије је држављане потребан ПЦР тест не старији до 48 сати.
Према његовим речима, у црвеној зони су Бугарска, чији држваљани морају да имају ПЦР тест за улазак у Србију, а исти услов је и за држављане Румуније, која у овом делу Европе има највећи број новопозитивних и преминулих, као и за држављане Северне Македоније.
Тиодоровић је подвукао да се за држављане Црне Горе неће тражити никакав услов за улазак у Србију, јер се у тој земљи бележи позитиван тренд.
Ситуација ће се и даље пратити и доносиће се одлуке о томе да ли ће се уводити неке мере, указао је он и поновио да се за наше држављане не уводе никакви услови за повратак у Србију, рачунајући на њихову самосвест и то да чувају своје здравље.
Покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић оценио је да Србија није закаснила што се тиче обавезног ПЦР тестирања за странце који долазе из Хрватске, Северне Македоније, Румуније и Бугарске.
Гојковић је нагласио да је одлука донета на основу детаљне анализе, наводећи да то што за грађане Србије који се враћају из тих земаља неће требати ПЦР тест, не значи да се одлука неће мењати уколико се епидемиолошка ситуација погорша.
Он је најавио да ће се за пет до седам дана поново анализирати ситуација, када ће се доћи до закључка да ли ће негативан тест бити обавезан и за грађане Србије који се враћају из иностранства.
Истовремено, Гојковић је објаснио да ће прелазак болница из ковид система у нонковид зависити од броја оболелих од коронавируса, њихових капацитета и кадра, а оне болнице које су искључиво биле предвиђене за ковид пацијенте биће у том режиму док не отпусте последњег оболелог пацијента.
Гојковић је најавио да ће бити запослено ново медицинско особље у ковид болницама које се граде у Крушевцу и Батајници, наводећи да је дат налог за ново запошљавање анестезиолога, пулмолога, инфектолога и медицинских сестара како би до изградње тих објеката део младих био примљен на посао.
Након престанка пандемије коронавируса, капацитети поменуте две установе користиће се за лечење хроничних болести, за смањење листе чекања везано за ортопедске процедуре и катаракту, навео је он и поручио да је улагање у здравствени систем сигурно увек исплатив новац.
Такође, како је предочио, с обзиром на то да попушта тренутни талас и да се смањује прилив пацијената у болнице, дата је препорука директорима да медицинско особље искористи одморе, јер их чека у септембру и октобру рад са нонковид пацијентима ако не буде прилива ковид пацијената.
Изузетно је важно да у следеће две до три недеље радимо на смањењу броја новозаражених како бисмо што више одморили здравствене раднике, испразнили бонице и спремно дочекали јесен, нагласио је покрајински секретар.
Према његовој оцени, уколико се настави поштовање превентивних мера, постоји могућност да нећемо доћи на јесен и зиму до неког озбиљног поремећаја система, с тим што ипак морамо научити да живимо са коронавирусом који из дана у дан изненађује цео свет.
Говорећи о условима организовања културних манифестација, епидемиолог Бранислав Тиодоровић је оценио да представницима уметности и културе треба дати шансу да дају допринос очувању духа и физичког здравља, јер једно без другог не може.
Према његовим речима, могуће је организовати културне манифестације, али да се поштују мере заштите и да одговорност за то преузму организатори.
Ту могућност ћемо тек разматрати на Кризном штабу, рекао је Тиодоровић и додао да културне манифестације доприносе подизању духа и спремности у борби са коронавирусом.
„Српска стварност“
