18. 04. 2019.
Председник Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања Дарко Лакетић рекао је да је, у сарадњи са „Батутом“ спроведено истраживање на генерацији деце рођеној након бомбардовања јер је било могуће искључити све факторе ризика, што није могуће када се испитује старије становништво.
Гостујући у Дневнику РТС-а, он је објаснио да је урадјено научно-медицинско истраживање са Институтом „Батут“ које је показало да је постојао токсин који је децу од пете до девете године учинио подложнијом на настанак малигних болести.
„Као испитивану групу смо узели децу јер ту не постоје фактори ризика и само истраживање зато има велику научну вредност“, напоменуо је председник Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања, пренето је на сајту РТС.
У наредној фази истраживања Комисија ће покушати да идентификује о ком токсину је реч, додао је Лакетић.
„Од тренутка излагања токсину до манифестације болести потребно је да прође неко време. Замалигне болести крви треба око осам година, а за солидне туморе од 14 до 18 година. Имамо довољну временску дистанцу да урадимо истраживање“, истакао је Лакетић.
Објаснио је да постоје чист и прљав осиромашени уранијум.
„Чист осиромашени уранијум настаје као споредни продукт фисије у реакторима. Прљави осиромашени уранијум је истрошено нуклеарно гориво где постоје и примесе плутонијума, америцијума, а они повећавају токсицитет. Значајно за осиромашени је да је нефротоксичан (оштећује бубреге), цитотоксичан (оштећује ћелије), канцероген“, напомеуо је Лакетић.
Објашњава да је уранил јон, који лако реагује са биолошким молекулима, оно што осиромашени уранијум чини штетним.
Лакетић је подсетио да је НАТО током интервенције циљао објекте инфраструктуре у којима се налазе једињења са јачим негативним ефектом на људско здравље него уранијум.
Као пример наводи Крагујевац у ком су погођени електро-трансформатори пуни трафо-уља.
„У трафо-уљу има пиралена, који је једна од најканцерогенијих супстанци. Пирален се затим излио у Лепеницу“, подсетио је Лакетић.
Лакетић је истакао да Србија сада може да спроведе мере превенције становништва, рано лечење и асанацију животне средине где је неопходно.
Подсећа да је НАТО интервенција извршена противправно – без сагласности Савета безбености. Због тога, додаје, Србија има право да тражи помоћ у лечењу, превенцији, санацији животне средине пре свега од западних земаља.
Први прелиминарни извештај о последицама бомбардовања биће објављен 2020. године.
„Српска стварност“ / РТС /
