- 12. 2020.
Специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак икаже да очекује и да тражи од лидера на Западном Балкану да више говоре својим грађанима о томе колико је регион близак ЕУ и обрнуто, као и колико Брисел помаже грађанима у региону у тешким временима.
Лајчак истиче да је на политичарима да говоре својим грађанима и да прикажу праву слику ко им помаже.
“Свака криза је могућност и желим да верујем да је криза у вези са пандемијом коронавируса могућност за што мање ретрогадне националистичке агенде и више прагматичне и ка будућности усмерене планове. Желите да будете део ЕУ, онда дајте нам јасну слику да се приближавате Унији”, поручио је Лајчак.
На питање да ли очекује више рационалности, а мање национализма у региону, Лајчак је на форуму “Бити сигуран (To be secure)” рекао да би волео да одговори потврдно, али да је на Балкану симболизам јако битан, а да је историја још увек део политичке агенде код многих политичара.
“Морам да кажем да ми је један од водећих политичара у региону рекао да, када прича грађанима о економији, радним местима, они не слушају. Онда, каже ми, он почне са слоганима и они аплаудирају”, каже Лајчак и додаје да ће то бити тако још неко време.
Европска интеграција, наглашава Лајчак, мора да остане стратешко опредељење за све земље у региону.
“Западни Балкан део ЕУ, а не тачка на ‘Путу свиле'”
“Знамо да је овај процес почео 2003. у Солуну, али и даље је у току. И да цитирам председницу ЕK Урсулу фон дер Лајен, која је рекла да је будућност целог региона у ЕУ, ми делимо исту историју, исту судбину. Западни Балкан је део Уније, а не само зауставна тачна на ”Путу свиле””, наглашава Лајчак.
Kако каже, свестан је да недавна болна историја региона баца у сенку реалност у региону, али, истиче, да се не може променити прошлост, али да сви могу да уче из ње и да буду солидарнија, правичнија, просперитетнија и инклузивнија друштва.
Како је навео, радећи заједно са ЕУ можемо да превазиђемо наслеђе прошлости и да направимо бољу будућност.
“Дијалог Београда и Приштине тежак посао”
На питање да ли су политичке елите у Београду и Приштини посвећене дијалогу и да ли је свестан да неки тај процес искоришћавају за стицање унутрашњих политичких поена, Лајчак каже да је тога свестан, те да иначе не би радио посао који тренутно обавља.
“Тежак је то посао и то није дијалог у коме су укључене само две стране, већ и чланице ЕУ”, каже Лајчак.
Kада је реч о борби против коронавируса, Лајчак каже да нажалост нисмо још у “постковид ери”, још смо у јеку пандемије, те да се и даље суочавамо са поновним закључавањем.
О подршци ЕУ током пандемије
Али, наводи Лајчак, од почетка пандемије ЕУ је подржала Западни Балкан као најближи партнери пружећи финансијску подршку, али и укључивањем региона у европски механизам који подразумева медицинску опрему и омогучавање слободно кретање роба кроз границе.
“ЕУ је дала 3,3 милијарде евра у циљу подршке региона. Дата је подршка од 38 милиона евра директно за медицинску опрему”, подсећа Лајчак.
Додаје да је ЕУ дала 389 милиона евра кроз ИПА фондова, а да су 750 милиона евра предложена кроз макро финансијски систем за подршку владама у финансијама у кризним временима.
“ЕУ је проширила фонд солидарности за партнере на Западном Балкану које су већ започеле приступне преговоре и ЕУ даје 455 милиона евра како би обезбедила краткорочну одрживост и опоравак средњорочно за привредни сектор”, појашњава Лајчак.
Такође, додаје он, преко Европске инвестиционе банке ЕУ нуди 1,7 милијарде евра за додатне зајмове за инвестиције у јавном сектору и кредите за привреду.
“И сада ЕУ ради веома напорно да осигура да ће грађани на Западном Балкану добију вакцине, буквално истовремено као и грађани ЕУ. Ако неко у региону прича о помоћи треће државе, покажите ми ту подршку”, закључио је Лајчак.
„Српска стварност“
