- 12. 2021.
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изразио је данас задовољство због резултата постигнутих ове године, јер смо упркос пандемији коронавируса успели да очувамо макроекономску стабилност, ниво привредне активности и да напредујемо на свим пољима.
Мали је, у уводном обраћању на конференцији „Девето пролазно време: Имуни одговор економије“, у организацији Америчке привредне коморе (AmCham), навео да на крају ове године очекује привредни раст од 7,3 или 7,4 одсто, а следеће од 4,5 до пет процената.
Уколико погледамо кумулативну стопу раста БДП-а, ове и прошле године, Србија ће бити најуспешнија у Европи, одмах иза Ирске, која је седиште највећих мултинационалних компанија, предочио је министар и додао да је у нашој земљи очувана стабилност јавних финансија.
Он је указао на то да ће удео јавног дуга на крају године износити 58,2 одсто, што је испод нивоа од 60 процената колико прописује Мастрихт, додавши да је, с друге стране, Србија у потпуности ликвидна и све своје обавезе регулише у дан и у динар.
Министар је навео податак да је држава јутрос на рачуну имала 310 милијарди динара, што је резултат одговорне економске политике, додајући да се буџетом за следећу годину наставља исти тренд као и ове године – улагање у потрошњу и капитална улагања.
Мали је поновио да ће од 1. јануара бити повећане плате у јавном сектору, пензије и минимална зарада, при чему је навео да се у децембру очекује да ће просечна зарада бити приближно 600 евра.
Са даљим повећањима подржавамо и подижемо ниво потрошње. Такође, буџетом за следећу годину за капиталне инвестиције смо планирали 486 милијарди динара. Настављамо са изградњом ауто-путева, улагањима у здравство, екологију, у све што доприноси расту БДП-а и чини нашу земљу атрактивнијом за пословање, нагласио је Мали.
Министар је подсетио на то да ће од 1. маја 2022. године почети да се примењује нови систем е-фискализације, који има шири обухват обвезника и омогућава бољу контролу.
Он је указао на то да је један од захтева привреде био убрзање поврата ПДВ-а и додао да ће бити уведен систем е-фактура, који значи да, уколико се улазна и излазна фактура упаре, поврат може бити реализован у једном дану.
Отварање Кластера 4, који обухвата Зелену агенду и одрживу повезаност, и обједињује поглавља о транспорту, енергетици, трансевропској мрежи и заштити животне средине, представља још једну потврду одличних резултата које постижемо, оценио је Мали.
Према његовим речима, за Србију као регионалног лидера веома је важна сарадња са суседима, посебно иницијатива „Отворени Балкан“, која се тренутно реализује са Албанијом и Северном Македонијом.
У понедељак и уторак идемо на самит у Тирани, где ћемо потписати низ важних докумената који треба да допринесу уклањању баријера које нас успоравају да се развијамо и напредујемо, рекао је министар.
Мали је истакао да је агенција „Standard and Poor’s“ недавно поправила изгледе Србије за даље повећање кредитног рејтинга, додавши да смо на корак од добијања инвестиционог кредитног рејтинга, први пут у историји.
То много значи привреди, јер су нижи трошкови финансирања, а ми улазимо међу најстабилније земље. Успели бисмо да није било пандемије још прошле године. Али, настављамо да се боримо и то ће бити највећа потврда одговорне економске политике коју водимо, истакао је министар.
Он је поручио учесницима конференције да су предлози привреде за унапређење пословног амбијента увек добродошли, како би наша земља још више напредовала.
Председник Америчке привредне коморе Зоран Петровић похвалио је одличне економске резултате, и нагласио да је Србија још у првом кварталу успела да надокнади оно што је изгубљено у 2020. години, због нестабилности коју је изазвала пандемија.
Петровић је објаснио да ће Србија постати још атрактивнија дестинација за инвеститоре, по добијању кредитног рејтинга.
Амбасадор САД у Србији Ентони Годфри подсетио је на то да се ове године обележава 140 година дипломатских односа двеју земаља, оценивши да су односи бољи него претходних година, као и да стално напредују.
Он је указао на то да је главни катализатор бољих односа динамичан развој српске привреде, која се показала као једна од најотпорнијих, и напоменуо да је потребно још више напредовати, посебно по питању сузбијања сиве економије, омогућавања фер утакмице јавних набавки, гарантовања ИТ сигурности, као и веће ефикасности правосуђа.
„Српска стварност“
