| Министарство финансија објавило је да ће привредни раст ове године износити 4,2 одсто, а у 2019. години 3,5 одсто.8. 11. 2018. |
 |
| Првобитна пројекција привредног раста за 2018. ревидирана је са 3,5 одсто на 4,2 одсто на бази кретања у првој половини године, успостављених трендова кључних варијабли и краткорочних макроекономских индикатора, наведено је у Упутству за припрему буџета у 2019. и пројекцијама за 2020. и 2021. годину, које је донео министар финансија Синиша Мали, пренео је Тањуг.
У трећем кварталу настављена су позитивна кретања из прве половине године и према флеш процени Републичког завода за статистику, раст БДП -а је износио 3,7 одсто. Посматрано са производне стране, раст је вођен услужним сектором уз значајан допринос пољопривреде, док је са расходне стране раст вођен домаћом тражњом. Пројектована стопа реалног раста БДП-а у 2020. износи 4,0 одсто и у 2021. године исто 4,0 одсто. Очекује се да ће инвестиције, уз личну потрошњу, задржати улогу носиоца раста посматрано са расходне стране односно да ће главни извор раста са производне стране бити услужни сектор, уз значајан допринос грађевинарства и пољопривреде. Извоз ће остварити раст од 9,2 одсто, али ће услед повећаних потреба привреде за репроматеријалом, као и средствима за рад, бити праћен повећаним увозом за 9,8 одсто. Таква динамика спољне трговине ће за последицу имати благо негативан допринос нето извоза на укупну стопу привредног раста. Привредна активност током 2018. године бележи снажан раст ношен интензивираном инвестиционом активношћу и већом личном потрошњом домаћинстава, што кореспондира са значајним растом грађевинарства и услужног сектора посматрано са производне стране БДП, који су праћени постојаним повећањем обима индустријске производње и далеко бољом пољопривредном годином од прошлогодишње. У првој половини 2018. године забележена је реална стопа привредног раста од 4,9 одсто. Електроенергетски сектор улази у фазу опоравка, прерађивачка индустрија и услужни сектор бележе стабилан раст, изгледи за пољопривредну производњу су изнад очекивања, а убрзање грађевинског сектора представља најзначајнији извор додатног раста. Сектор услуга је доминантан носилац раста, док рапидно повећање грађевинске активности од око 25 одсто обезбеђује раст изнад очекиваног. Пољопривредна производња такође бележи двоцифрено повећање креиране бруто додате вредности за око 13 одсто, док индустрија продукује око 4,0 одсто више у односу на исти период прошле године. Посматрано по компонентама употребе, раст је вођен инвестицијама, које у првих шест месеци бележе повећање од преко 13 одсто и приватном потрошњом. Обим спољнотрговинске размене је повећан, извоз је у првој половини године већи за више од осам одсто, док је раст увоза нешто бржи услед појачане тражње за репроматеријалом и инвестиционом опремом. У 2019. се очекује наставак повећања животног стандарда становништва, као и инвестиционе активности, чиме ће лична потрошња и инвестиције задржати улоге носиоца раста и остварити реална повећања од 3,1 одсто и 5,6 одсто. „ Српска стварност“ |
Mesto za reklamu
