- 0 12. 2020.
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је да ће укупна помоћ државе привреди и грађанима од почетка кризе изазване пандемијом, укључујући и нови пакет мера који се планира за неколико дана, износити чак 700 милијарди динара, односно шест милијарди евра.
Мали је у интервјуу за данашње издање дневног листа „Новости“ објаснио да је то приближно 12,7 одсто нашег бруто домаћег производа, истакавши да је мало земаља на свету које су спровеле овако снажне мере.
Преносимо делове овог интервјуа:
О додатним мерама помоћи пензионерима и радницима у угоститељству, хотелијерству, туристичким и рентакар агенцијама:
– Крајем новембра имали смо бољу наплату ПДВ него што смо очекивали, што су изузетно добре вести. Србија је избегла најцрње сценарије са којима су се суочиле неке земље. Код нас није било масовних отпуштања, затварања фабрика, јер је држава на прави начин реаговала у тренуцима када је то било потребно. Било је и простора за то јер последње четири године, захваљујући реформама које смо спровели, имамо суфицит у буџету, а јавни дуг нам је под потпуном контролом. Држава је преузела на себе највећи терет кризе, а стопа раста наше економије ове године биће највиша у Европи, што су потврдили и ММФ и Европска комисија.
Да ли ће криза са пандемијом утицати на план “Србија 2025”?
– Потпуно смо посвећени реализацији тог плана, то се види и из активности током ове године, а поготово по предлогу буџета за 2021, у којем смо дефинисали два основна стуба. Први је подизање стандарда грађана, које ће ићи и кроз повећање пензија и плата у јавном сектору. Циљ плана “Србија 2025” и јесте да за пет година просечне плате буду 900 евра, а пензије 430 евра.
Други стуб је повећање капиталних инвестиција и достизање пројектованог раста БДП од шест одсто. О томе колико се радило и за време пандемије најбоље говори податак да смо у периоду јануар-новембар реализовали капиталне инвестиције у износу од 146 милијарди динара, што је повећање од 14,7 одсто у односу на исти период прошле године. Дакле, наши пројекти нису стали. Напротив.
Да ли је раст БДП-а од шест одсто остварив?
– То је висока стопа, али је потпуно остварива. Ову најтежу економску годину икада завршићемо са највишом стопом раста, односно са најмањим падом. Биће пад од 0,6 до 1 одсто, али најмањи у Европи. Пројекцију буџета смо правили на реалним основама. Никада у животу нисам направио нереалан буџет, а скројио сам их пет за Град Београд, док сам био градоначелник, а ово ми је трећи буџет као министру. ММФ сматра да са тако пројектованим дефицитом подржавамо планирани раст БДП.
О издвајањима из буџета за 2021. годину:
– У буџету за наредну годину планирали смо никада више издвајања за капиталне јавне инвестиције, 330 милијарди динара, што је 5,5 одсто БДП. Прошле године је тај износ био 4,9 одсто БДП, ове 5,2. Дакле, не само да не заустављамо пројекте због COVID-19, него за њих издвајамо још више новца, за путеве, железнице, индустријске паркове, мостове, канализационе и водоводне мреже, фабрике за пречишћавање отпадних вода… Државне инвестиције у инфраструктуру онда подстичу и приватне. С друге стране, смањујемо непотребне трошкове годинама уназад, штедимо на путовањима, гориву…
Када ће грађани заиста осетити бољи стандард?
– Желимо да грађани, што је више могуће, не осете кризу и да што мање оштећени изађу из ове пандемије. Прошлог децембра смо испунили циљ који смо дефинисали на почетку фискалне консолидације – да ће просечна плата у Србији бити 500 евра. Она је сада већ 520-530 евра. Просечне плате и пензије константно расту, а инфлација је 1,5 до 2 одсто. Друго, у Србији није било никаквих несташица, за разлику од многих, много богатијих земаља, где смо гледали снимке празних рафова. Не можете и да не видите нове болнице, клиничке центре, уређене фасаде, ауто-пут “Милош Велики”… И то упркос највећој економској кризи икада.
Да ли ће држава још јаче бранити стабилност домаће валуте?
– Па већ га бранимо, и то успешно. Грађани могу да буду потпуно мирни. При томе су нам девизне резерве никада веће, као и резерве злата. Курс динара је данас исти, можда чак и мало јачи у односу на март, када је епидемија кренула. То је резултат одговорне економске политике и координације фискалне и монетарне политике, Владе и НБС. Сада постављамо основе за раст у неком наредном периоду. Земља која прође овакву кризу са много мање последица, наравно да има перспективу да буде још успешнија у будућности.
Да ли је то што је ова влада орочена на годину и по дана ограничавајући фактор?
– Не видим то као ограничавајући фактор. Ово је влада континуитета, ниједан пројекат није стао, сви се настављају, чак се и интензивирају. Ово је подстрек свима нама да радимо још боље и јаче.
„Српска стварност“
