08.08.2019.
Истражиоци Хашког трибунала који су „наводно“ спроводили истраге о масовним гробницама и злочинима које су починили припадници терористичке ОВК „учинили су све да се затру трагови злочина и на тај начин су се директно укључили у извршење злочина“, истиче се у документу Комисије Владе Србије за нестала лица.
У документу се наводи да су 30. јула 1999. године Сони Бјорк, Ленарт Палм, Улф Нордстром, Леиф Андерсон и форензичар Андрес Ериксон око 13.30 часова пронашли у мјесту Лугово, на обали ријеке Исток у близини истоименог града, три женска тијела и за сада није познато да ли су сахрањена или пребачена на неку другу локацију гдје су остављена да иструле.
– Прво тијело је пронађено у полураспаднутом стању са 13 видљивих убода начињених оштрим предметом. Према каснијим информацијама то је било тијело Љупке Ђурић, отете Српкиње са подручја општине Исток – наводи се у документу.
Према истом извору, друго тијело, које није идентификовано, пронађено је на раздаљини око 90 метара од првог тијела и на њему су такође били видљиви убоди нанесени тупим и оштрим предметима.
Посмртни остаци треће женске особе истражиоци су пронашли у ријечном кориту и на њему су такође биле видљиве убодне ране нанесене оштрим предметима.
У извјештају коју су сачинили истражиоци, а до кога је дошла Комисија Владе Србије за нестала лица, нема података о даљем поступању са нађеним тијелима.
Из Комисије су у више наврата тражили од УНМИК-а, касније и ЕУЛЕКС-а, да буде спроведена додатна истрага, укључујући и саслушање хашких истражитеља, како би бар била позната локација гдје су, уколико је то урађено, пребачена тијела убијених Српкиња, али до данас одговор није добијен.
Породице несталих и киднапованих Срба са Косова и Метохије инсистирају да Специјално тужилаштво Специјалног суда у Хагу пред којим ће се судити припадницима ОВК за злочине над Србима истрагом обухвати и „поједине- идентификоване“ представнике међународне заједнице који су на основу расположиве документације својим поступањем постали саучесници злочина над Србима.
У документу Комисије за нестала лица истиче се да ово није први случај уништавања трагова злочина пребацивањем посмртних остатака или нехуманим поступањем са страдалим особама, необезбјеђивањем локације или посмртних остатака.
– У великом броју случајева представници међународне заједнице су остављали тијела како би их дивље животиње растргле и на тај начин су у потпуности уништени сви трагови злочина, а породице страдалих доведене у ситуацију да никада не могу добити посмртне остатке и сахранити жртве злочина – наглашава се у документу.
Из Комисије наводе да је слична, ако не и истовјетна судбина, задесила убијене Србе сахрањене на локацији муслиманског гробља у Приштини, као и на локацији масовне гробнице Дуље код Суве Реке, гдје су у присуству УНМИК полиције пребацивана тијела лица која су КФОР и УНМИК проналазили на терену.
Сва тијела су сахрањивана у врећама, по неколико њих у једној врећи са бројивима из протокола, али су и једна и друга локација биле необезбијеђене, што су злочинци искористили да скидањем и разношењем металних плочица са бројевима у потпуности униште трагове, додаје се у документу.
Породице и Комисија сумњају и своје сумње документују доказним материјалима да је циљ истражитеља био да ексхумирају и идентификују искључиво албанске жртве, те додају да су масовне гробнице и тијела убијених Срба „непрофесионалним односом“, извјесно циљано, остављали незаштићене како би се аболирали починиоци злочина.
– Нажалост, није ријетка појава да је поступање истражитеља и представника међународних организација и институција било злонамјерно, а случај „Лугово“ је само један у низу таквих поступања – наводи се у извјештају екипе српских патолога који су накнадним есхумацијама и експертизама настојали и настоје да утврде вријеме и узроке смрти лица која су проналажена и проналазе се на „запуштеним локацијама“ на Косову и Метохији.
„Српска стварност“ / РТРС, Срна /
