- 11. 2019.
Сарадња Одсека за хунгарологију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Смера за српски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета “Етвеш Лоранд” (ЕЛТЕ) у Будимпешти, успостављена пре више година, настављена је и ове јесени. Студенти и професори из Новог Сада, боравили су ових дана у узвратној посети својим колегама из Будимпеште, што је била прилика за још боље међусобно упознавање, као и за разговоре о могућим новим облицима сарадње две установе.
Гости из Србије приредили су једночасовни програм у сали Института за словенске и балтичке језике Универзитета ЕЛТЕ, а у име домаћина поздравио их је др Александер Урком, шеф Смера за српски језик и књижевност. О историјату и актуелностима на Одсека за хунгарологију у Новом Саду, говориле су шеф ове катедре, проф. др Ева Толди и њена заменица, проф. др Едита Андрић, а приказана су и два краћа видео записа о самом одсеку.
Кратак историјат Срба у Мађарској и будимпештанског Смера за српски језик и књижевност, представили су студенти ове установе, на којој се наш језик и литература изучавају дуже од сто година. У разговорима који су касније уследили, осим споменутих предавача, учествовали си у др Драган Јаковљевић и Андреа Шупут, запослени на будимпештанској србистици.
У изјави за “Српске недељне новине”, проф. др Едита Андрић каже да се овом посетом обнавља ранија традиција чешћег посећивања Будимпеште од стране студената мађарског језика и књижевности из Новог Сада. Она, међутим, наводи још један циљ њиховог боравка у мађарској престоници.
“Ове године Одсек за хунгарологију Филозофског факултета у Новом Саду обележава 60 година рада, па смо желели да управо у овој години интензивирамо сарадњу са Катедром за словенску филологију Универзитета ЕЛТЕ, односно са Смером за српски језик и књижевност. За наше представљање у Будимпешти конкурисали смо код Министарства културе Србије и захваљујући томе смо реализовали ову посету”, каже проф. др Едита Андрић.
У оквиру посете Будимпешти, студенти и професори из Новог Сада обишли су и најважније културно-историјске знаменитости града, Библиотеку “Сечењи”, Националну галерију и још неколико музеја, а погледали су и две позоришне представе.
„Српска стварност“
