- 01. 2021.
Морамо зауставити одлазак младих школованих у свет. Ако се овако настави, одлазак младих биће још израженији и погубнији по земљу – истиче професор Стојковић.
Проф. др Миодраг Стојковић је најпознатији српски, али и један од водећих светских генетичара. Један је од првих научника у Европи који заједно са професором Екхардом Волфом и др Валеријем Закхартченком почиње интензивно да се бави клонирањем домаћих животиња. У мају 2005. године је, заједно са својим тимом, клонирао људски ембрион у терапеутске сврхе и тако постао први научник у историји коме је то пошло за руком.
Доказао се у свету, а онда се вратио у Србију. Био је шеф катедре за хуману генетику на Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу. Оснивач је специјалне болнице за лечење стерилитета “Спебо МЕДИКАЛ” у Лесковцу, а онда незадовољан стањем у друштву и условима за научни рад поново се отиснуо у свет.
Професор Стојковић, од марта месеца живи у Хамбургу и због пандемије коронавируса ради од куће, на неким од најважнијих истраживања за човечанство.
Преносимо нека његова размишљања о сутуацији коју је створила невиђена пандемија ковида 19. о научним истраживањима код нас и у свету …
„Година која је иза нас, са вирусом са којим смо живели у многоме је променила наш живот, показала колико смо слаби и рањиви. Многи драги људи су нас напустили. У жељи да наставим да се озбиљно бавим науком отишао сам поново у свет. Поново сам напустио Србију. Жао ми је што су код куће остали неки млади талентовани људи, на које су они који су требало да брину о њима заборавили.
Ми нажалост подижемо таленте да би некоме другом пали у крило. Нема разумевања нити довољно издвајања средстава за науку, одлазак младих никада није био већи, а биће још већи поновним отварањем граница, а ако се овако настави, биће још израженији и погубнији по земљу. Трошимо знање и младост као да су то неисцрпни ресори, а да то није тако видимо по статистици која показује да као народ из године у годину поражавајуће старимо и нестајемо. На пример ако је школске 2011/2012. школу похађало негде око 283.000 средњошколаца, школске 2019/2020. тај број је умањен за скоро 34.000 ђака.
Због короне се налазим у такозваној кућној канцеларији која је тренутно у Немачкој. Захваљујући сарадњи и научним пројектима врло често сам на путу и наравно, услови за научни рад који се нуде у Америци или Немачкој су више него изванредни. Моје ангажовање у Специјалној болници у Лесковцу видим као даљи напор да новим сазнањима, СПЕБО остане једна од водећих институција у лечењу стерилитета, специфична по томе јер је место где се наука и практична примена успешно укрштају. То доказује преко 45 новостворених школских одељења тј. преко 1000 новорођених беба. То је лепо, то је најлепше.
Надам се да ће ова нова година бити година попуштања корона тензије, наравно у зависности од тога када ће код нас наступити широка примена вакцине. Очекујем да поново имамо слободу несметаног деловања и кретања јер као научнику највише ми недостају практични рад у лабораторији као и предавања и конгреси са директном разменом најновијих достигнућа и сазнања.
Коронавирса у овој години нећемо се ослободити, али ћемо вакцином умањити опасност вируса нарочито по старије и високо ризичне пацијенте. Вирус ће нас сигурно пратити дуг низ година, али сигурно краће него тренутна загађеност природе, рецимо да се пластична маска комплетно разгради потребно је 450 година, а количина пластичног отпада нажалост деценијама драматично расте. Треба да нас брине у каквом стању остављамо планету будућим генерацијама, док на вирусе не можемо баш увек да утичемо – на очување природе, а тиме и здравља, итекако можемо.
Живот ће се полако нормализовати. Неке ствари ће се сигурно променити, на пример убрзана дигитална трансформација, тржиште, начин и место рада, али ће те промене временом постати уобичајене. Зато би било добро да из стања короне извучемо поуке и будемо спремни за стање после короне, нарочито да се вратимо осталим проблемима. Ту посебно мислим на неопходност да се поново и интензивно посветимо другим болестима и болесницима који су због короне знатно ускраћени благовременог лечења“ – поручује прод. Др Миодраг Стојковић, истакнути светски научник из Хамбурга.
„Српска стварност“ / Ј. С. /
