- 01. 2022.
Коронавирус губи 90 одсто способности да нас зарази у року од 20 минута од тренутка када се нађе у ваздуху, при чему највише слаби у првих пет минута, показује истраживање Универзитета у Бристолу. Резултати наглашавају значај преношења вируса на мањој дистанци, као и да су дистанцирање и ношење маски вероватно најефикаснија средства за спречавање инфекције – преноси „Гардијан“.
Директор Центра за истраживање аеросоли Универзитета у Бристолу и главни аутор студије, професор Џонатан Рид изјавио је да су се људи, када је реч о преношењу вируса, фокусирали на непроветрене просторије и размишљали о преношењу ваздушним путем, на дистанци више од метар, или преко целе собе. Проветравање, иако и даље важно, вероватно има мањи утицај.
“Не кажем да се то не дешава, али мислим да је и даље највећи ризик од излагања вирусу када сте близу некога”, истиче Рид.
“Када се удаљите, не само да се аеросол разблажи, већ и вирус постаје мање заразан, јер је изгубио инфективност због протока времена”, објаснио је Рид, наводи Гардијан.
“Прва успешна симулација аеросоли током издисаја”
До сада су се претпоставке о томе колико вирус дуго преживљава у малим капљицама у ваздуху заснивале на студијама које су укључивале прскање вируса у запечаћене посуде зване “Голдберг бубњеви”, који се ротирају како би се капљице задржале у ваздуху.
Користећи ту методу, амерички истраживачи су утврдили да се вирус може открити након три сата. Ипак, такви експерименти не приказују шта се тачно дешава када кашљемо или дишемо.
Истраживачи са Универзитета у Бристолу развили су апарат који им је омогућио да генеришу ситне честице које садрже вирус и да их од пет секунди до 20 минута прате између два електрична прстена, док строго контролишу температуру, влажност, УВ зрачење, интензитет светлости.
“Ово је први пут да је неко успео да заправо симулира шта се дешава са аеросолом током издисаја”, рекао је Рид.
Честице се брзо суше када напусти влажно окружење
Студија, која још није прошла стручну рецензију, показује да вирусне честице, када напусте релативно влажно и угљен-диоксидом богато окружење у плућима, брзо губе воду и суше се, док је прелазак на ниже нивое угљен-диоксида повезан са брзим повећањем пХ вредности.
Оба ова фактора умањују способност вируса да инфицира људске ћелије, али брзина којом се честице суше варира у зависности од релативне влажности ваздуха у окружењу.
Када је влажност нижа од 50 одсто, слично сувом ваздуху у многим канцеларијама, вирус губи око половине инфективности у року од пет секунди, након чега је пад спорији и стабилнији, са додатних 20 одсто губитка током следећих пет минута.
При влажности од 90 одсто, што је отприлике еквивалентно туш кабини, пад инфективности је више постепен – 52 одсто честица остају инфективне након пет минута, а 10 одсто након 20 минута.
Температура без утицаја, упркос широко распрострањеном веровању
Међутим, температура ваздуха није утицала на инфективност, што је у супротности са широко распрострањеним веровањем да је пренос вируса нижи на високим температурама.
“То значи да ако се данас нађем са пријатељима на ручку у пабу, примарни (ризик) ће вероватно бити да вирус пренесем својим пријатељима, или да моји пријатељи пренесу мени, уместо да то буде пренето од некога на другој страни просторије”, објаснио је Рид.
То наглашава, како је указао, значај ношења маске у ситуацијама када људи не могу физички да се дистанцирају.
“Маске и дистанца ефикасни, и проветравање помаже”
Резултати су сагласни са оним што су епидемиолози посматрали на терену, рекао је др Џулијан Танг, клинички вирусолог са Универзитета у Лестеру.
“Маске су веома ефикасне… као и социјално дистанцирање. Проветравање такође помаже, посебно ако је близу извора”, истиче Танг.
Др Стивен Грифин, ванредни професор вирусологије на Универзитету у Лидсу, нагласио је значај проветравања.
“Аеросоли ће брзо попунити унутрашње просторе ако нема одговарајуће вентилације. Ако претпоставимо да заражена особа остане у просторији, количина вируса ће се одржавати”, објашњава Грифин.
Исти ефекти примећени су код све три варијанте ковида 19 које је истраживачки тим до сада тестирао, укључујући алфа сој. Надају се да ће наредних недеља започети експерименте са омикрон сојем.
„Српска стварност“
