- 03. 2022.
На данашњи дан, пре 23 године почело је НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (СРЈ), односно Србије, а обележавање “Дана сећање на страдале у НАТО агресији” биће одржано у Краљеву.
НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије била је завршна фаза рата на Косову и Метохији, која је трајала од 24. марта до 10. јуна 1999. године. То је било друго важније војно уплитање НАТО-а након бомбардовања Републике Српске у операцији Намерна сила 1995. и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог светског рата.
Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише Споразум из Рамбујеа.
НАТО је 24. марта 1999. године у 19:45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ, да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди америчких долара. Коначан број изгубљених живота званично није усаглашен. Према мањим проценама убијено је око 1.300 душа у СРЈ, а према већим убијено је око 3.500 душа, истовремено процењује се да је рањено више од 12.000 лица. Током рата са Косова и Метохије је избегло неколико стотина хиљада Албанаца. Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244. по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а. Са војском и полицијом у централну Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца. Након овог и других ратова током распада Југославије, Србија је постала земља са највећим бројем избеглица и интерно расељених лица у Европи.
Косовски Албанци су 17. фебруара 2008. у Скупштини Косова једнострано прогласили независност Косова и Метохије од Србије, што Србија и оквирно половина држава чланица УН не признају.
Процене о губицима НАТО пакта веома варирају. Извори из алијансе, са којима се касније сагласила и југословенска страна, званично наводе да су током бомбардовања оборена свега два НАТО авиона (F-117 и F-16), 47 беспилотних летелица, 45 крстарећих ракета и 4 велика пројектила, док је велики број летелица оштећен или се након дејстава срушио. Незваничне процене наводе знатно већи број (до око 100 летелица различитих типова).
Обележавање “Дана сећања на страдале у НАТО агресији” биће одржано у Краљеву.
Обележавању у Краљеву ће присуствовати председник Србије Александар Вучић, најавила је његова прес служба.
Претходно ће, у Крушевцу, присуствовати церемонији откривања споменика потпуковнику Вељку Раденовићу и положити венац на споменик погинулим борцима 125. моторизоване бригаде.
На брду Стражевица, председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић положиће цвеће на спомен-обележје “Гласник са Стражевице”.
Годишњица почетка напада биће обележена и низом других манифестација посвећених погинулима и полагањем венаца и цвећа на споменике.
„Српска стварност“
