Mesto za reklamu
29.11. 2020.

На данашњи 1943. на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу (БиХ),у Другом светском рату ударени темељи нове, социјалистичке Југославије. 29. новембар слављен је готово шест деценија као државни празник СФРЈ, а званично је укинут после више од десет година од распада те заједнице – новембра 2002. Тај датум је ушао у историју 29. новембра 1943. године, када је одржано Друго заседање АВНОЈ-а у Јајцу, на коме је донета одлука о федералном устројству Југославије, а краљевској влади забрањен повратак у земљу.

АВНОЈ је тада проглашен за врховно законодавно и извршно државно тело, које је донело историјске одлуке о уређењу Југославије. Тим одлукама уставног карактера изграђени су врховни државни органи нове Југославије, па је због тога тај датум записан као дан стварања нове Југославије. АВНОЈ је одлучио и да се нова Југославија изгради на демократском принципу као државна заједница равноправних народа. Јосип Броз Тито, генерални секретар Комунистичке партије Југославије и врховни командант Народно-ослободилачке војске и партизанских одреда Југославије проглашен је за маршала Југославије.

После завршетка рата, од 1945. године, 29. новембар се славио као дан Републике и био један од највећих празника у некадашњој СФРЈ. Према тадашњем Закону о државним празницима прослављао се два нерадна дана, уз свечане академије у главним градовима република бивше државе, почасне плотуне, а 1964. установљена је и награда АВНОЈ-а. Ђаци прваци су добијали црвене пионирске мараме, дељена су разна ордења.

Последњи пут овај празник обележен је у Србији 2001, јер га је Савезна скупштина званично укинула тек средином новембра следеће године. До 1997. године 29. новембар је слављен као дан сећања на Друго заседање АВНОЈ-а, али је од тада почео да се празнује као дан када је 1945. Југославија и формално престала да буде монархија и постала република. Та замена настала је као израз критике да је СРЈ наставила да обележава празник непостојеће државе – федерације шест република – која се распала 1991.

У ранијем периоду, Србија је, иначе, представљала својеврстан преседан у обележавању празника, који су морали да нестану после распада југословенске државе и заједнице са Црном Гором. Као дан државности СРЈ уведен је 27. април, када је 1992. године, проглашен устав нове државе, познат као “жабљачки”.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here