29.11. 2020.
На данашњи 1943. на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу (БиХ),у Другом светском рату ударени темељи нове, социјалистичке Југославије. 29. новембар слављен је готово шест деценија као државни празник СФРЈ, а званично је укинут после више од десет година од распада те заједнице – новембра 2002. Тај датум је ушао у историју 29. новембра 1943. године, када је одржано Друго заседање АВНОЈ-а у Јајцу, на коме је донета одлука о федералном устројству Југославије, а краљевској влади забрањен повратак у земљу. АВНОЈ је тада проглашен за врховно законодавно и извршно државно тело, које је донело историјске одлуке о уређењу Југославије. Тим одлукама уставног карактера изграђени су врховни државни органи нове Југославије, па је због тога тај датум записан као дан стварања нове Југославије. АВНОЈ је одлучио и да се нова Југославија изгради на демократском принципу као државна заједница равноправних народа. Јосип Броз Тито, генерални секретар Комунистичке партије Југославије и врховни командант Народно-ослободилачке војске и партизанских одреда Југославије проглашен је за маршала Југославије. После завршетка рата, од 1945. године, 29. новембар се славио као дан Републике и био један од највећих празника у некадашњој СФРЈ. Према тадашњем Закону о државним празницима прослављао се два нерадна дана, уз свечане академије у главним градовима република бивше државе, почасне плотуне, а 1964. установљена је и награда АВНОЈ-а. Ђаци прваци су добијали црвене пионирске мараме, дељена су разна ордења. Последњи пут овај празник обележен је у Србији 2001, јер га је Савезна скупштина званично укинула тек средином новембра следеће године. До 1997. године 29. новембар је слављен као дан сећања на Друго заседање АВНОЈ-а, али је од тада почео да се празнује као дан када је 1945. Југославија и формално престала да буде монархија и постала република. Та замена настала је као израз критике да је СРЈ наставила да обележава празник непостојеће државе – федерације шест република – која се распала 1991. У ранијем периоду, Србија је, иначе, представљала својеврстан преседан у обележавању празника, који су морали да нестану после распада југословенске државе и заједнице са Црном Гором. Као дан државности СРЈ уведен је 27. април, када је 1992. године, проглашен устав нове државе, познат као “жабљачки”. |
„Српска стварност“