- 09 2019.
Министарство културе и информисања Владе Републике Србије саопштило је да снажно подржава закључке јучерашњег округлог стола посвећеног употреби ћирилице у јавном простору, који је одржан на Филолошком факултету у Београду.
Том приликом је недвосмислено истакнуто да је ћирилица идентитетско писмо које друштво мора да негује и развија, те да је неопходно да се што пре редефинише законска регулатива која се тиче службене и јавне употребе ћирилице, односно укине нелогични и непотребни дуализам о службеној и јавној употреби писма.
Округли сто је водио проф. др Милош Ковачевић, а учешће су узели и проф. др Галина Тјапко из Русије, проф. др Димка Савова из Бугарске, доц. др Олга Новак из Украјине и доц. др Светлана Гољак из Белорусије.
Кроз излагања професора из четири словенске земље, у којима је доминантна употреба ћириличког писма, представљена су различита законска и практична решења у вези са службеном и јавном употребом ћирилице.
Посебно је било занимљиво запажање да су велике међународне корпорације, попут „Кока-коле“, „Сименса“ и „Форда“, које су у источноевропским земљама биле присутне и у доба СССР-а, развиле и задржале исписивање својих робних марки на ћириличком писму и језику земље у којој послују.
Овакви примери показују да ћириличко писмо не представља никакав проблем у пословној сфери, већ да је његова примена у првом реду ствар језичке праксе, али и језичке политике одређене земље и пратећих правних норми.
Управо због тога је важно да се након готово три деценије у Србији јасно правно дефинише употреба језика и писма, односно да се усагласе правне норме на свим нивоима.
Такође, неопходно је да се упоредо са тим непрестано јача свест о потреби свестраног коришћења ћирилице као изворног српског писма и знака културног идентитета, које ни на који начин није мање функционално у свим сферама живота и рада од ма ког другог писма.
Министарство културе и информисања упутило је 23. марта 2018. године иницијативу за измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писма Републичком секретаријату за законодавство, као надлежном за припрему прописа који се односе на службену употребу језика и писма.
„Српска стварност“
