- 01. 2022.
УРМЕ: Храна бр. 1 за дуговечност јача кости и срце и ПОДМЛАЂУЈЕ ТЕЛО. Ови слатки плодови су најбоља храна за дуговечност.
Многи нутриционисти оклевају да препоруче урме као здраву намирницу јер су висококалоричне – у 100 г има 280 калорија. Али, да будемо искрени, тешко да ће неко појести 100 г овог преслатког воћа.
Урме садрже велику количину витамина и минерала. Осим тога, у сушеном облику практично не садрже масна влакна, али зато имају 23 аминокиселине неопходне за правилно функционисање организма. Ниједна друга намирница нема такву количину наведених супстанци у саставу. За шта су још корисне урме?
И Новак Ђоковић, који је након “голготе” у Аустралији и одбијене визе сада на путу за Дубаи, открио је једном приликом да ово воће једе кад му је потребна енергија.
Нормализују рад црева
Због високог садржаја влакана, урме стимулишу перисталтику и уклањају токсине из организма. Повремена конзумација урми помаже у спречавању упале у гастроинтестиналном тракту и потискује патогену микрофлору. Оне су добра превенција хемороида.
Јачају кости
Микроелементи у урми јачају коштано ткиво, а помажу и старијима у борби против развоја остеопорозе. Ово воће је такође богато бакром, селеном и магнезијумом, који учествују у формирању костију. А цинк и флуор су корисни за зубе.
Успоравају старење
Урме су познате и по својим антиоксидативним својствима, која могу да успоре процес старења. Садрже прилично висок проценат витамина Б, који помаже кожи да одржи глаткоћу и еластичност.
Спречавају болести мозга
Претходно поменути витамини Б имају позитиван ефекат на рад централног нервног система. Смањењем нивоа хомоцистеина могу да се спрече опасне болести попут Алцхајмера. Осим тога, редовно узимање урми побољшава менталне функције мозга, а посебно памћење.
Јачају кардиоваскуларни систем
Урме садрже калијум и магнезијум који помажу бољем функционисању срчаног мишића и крвних судова. Ако редовно имате урме на јеловнику, то ће помоћи да стабилизујете крвни притисак, а смањићете и ризик од појаве можданог удара.
„Српска стварност“ / Аутор Маја Гашић – МОНДО /
