- 10. 2021.
Министар спољних послова у Влади Републике Србије Никола Селаковић отворио је вечерас, на понтификалном Латеранском универзитету у Риму, изложбу „Србија и Ватикан 1878–1914“.
Селаковић је том приликом поручио да изложба сведочи о богатој стогодишњој историји дипломатских односа Србије и Свете Столице, истакавши да су темељи наших односа јаки, дубоки и засновани на заједничким вредностима и интересима.
Он је указао на то да је Србија од почетка своје нововековне државности настојала да са Светом Столицом успостави ефикасну комуникацију како би се питање односа међу хришћанима у овом делу света решавало на миран и, у складу са напредним српским уставотворним решењима из 19. века, модеран начин.
Још од Сретењског устава, грађани Србије римокатоличке вероисповести уживали су пуна верска права и слободе, навео је министар и додао да српски народ вековима дели животни простор са другим народима и конфесијама, као и да је тај простор много пута био поприште сукоба који су неретко имали и религиозну димензију.
Сарадња са Светом Столицом, како је подвукао, била је од велике важности како би се отворена питања међу хришћанима на овим просторима решила на миран и хришћански начин.
Селаковић је поручио да и данас Србија и Света Столица развијају сарадњу засновану на разумевању, посебно нагласивши да је за нашу земљу од велике важности позиција Свете Столице у погледу једнострано проглашене независности Косова и Метохије.
Борећи за очување свог територијалног интегритета и суверенитета на Косову и Метохији, Србија инсистира на томе да је културно наслеђе у нашој јужној покрајини не само српско, већ да је реч о наслеђу хришћанске Европе, објаснио је он.
Према његовим речима, хришћански темељи Европе не могу бити сачувани без минимума свехришћанског јединства и кохезије.
Поред шефа српске дипломатије, присутнима су се обратили и секретар Свете Столице за односе са државама монсињор Пол Ричард Галагер, као и амбасадор Србије при Светој Столици Сима Аврамовић.
Изложби су присуствовали амбасадори бројних земаља акредитовани при Светој Столици, и то из САД, Русије, Велике Британије, Турске, Шпаније, Грчке, Албаније, Бугарске, Северне Македоније, БиХ, Кубе, Јапана, Индонезије, Мексика, Панаме, Анголе, Чешке, Словачке, Црне Горе, Камеруна и Никарагве, као и отправници послова Хрватске и Румуније.
„Српска стварност“
