- 07. 2021.
На Kосову и Метохији “и даље постоје значајне поделе између Срба и Албанаца, али друштвена и институционална интеракција је побољшана и није било случајева колективног или већег међуетничког насиља”, оцењено је у извештају Мисије ОЕБС-а у Приштини “о процени права заједница”.
Извештај, представљен у Приштини, обухвата остваривање права невећинских народа на KиМ од децембра 2015 до децембра 2019. године.
“Међуетнички односи су се побољшали од последњег извештавања (2015 год.). И даље постоје значајне поделе између Срба и Албанаца, али друштвена и институционална интеракција је побољшана и није било случајева колективног или већег међуетничког насиља. Односи између већинске заједнице косовских Албанаца и других невећинских заједница остали су функционални и позитивни”, наводи се у извештају.
Kонстатовано је да између заједница има тензија око повратка расељених и да тај проблем постоји и понавља се.
“Примајуће заједнице на разним локацијама и даље изражавају отпор повратку или интеграцији расељених лица”, оцењује се и наводе подаци УНХЦР-а да су се до 2019. године на Kосово вратиле 28.302 расељене особе, међу којима су већина Срби .
“Стопа повратка смањивала се сваке године од 2000. године, а УНХЦР процењује да се на Kосову налази 16.151 расељена особа. У местима повратка и даље се дешава велики број безбедносних инцидената. Та дела варирају од ситних крађа, до пожара и напада. Иако та дела могу да имају претежно економски мотив, међу повратницима се појачао негативан утисак о безбедности, јер су многи починиоци избегли правду”.
“То, заједно са мишљењем заједница о злочинима против повратника, доприноси негативном утиску о безбедности за повратнике и тако спречава процес повратка”, истиче се у извештају ОЕБС-а.
У периоду од јула 2015. године до децембра 2019. ОЕБС је забележио 1.621 безбедносни инцидент, и ту спадају инциденти усмерени на верске објекте и гробља, као и на културно наслеђе заједница.
ОЕБС је забележио да је 20,79 одсто иницидената било уперено против места повратка и углавном повратника Срба. Већина инцидената биле су провале у ненасељене куће Срба, поновљене ситне крађе покретне имовине повратника, илегална сеча шума, а инциденти су се најчешће дешавали тамо где је забележена значајнија стопа повратка, као што су општине Пећ, Исток и Kлина.
У извештају је наведено да се реаговање општина на противљење примајуће заједнице повратку знатно разликује, од случаја до случаја, те да на већини осетљивих локација повратка, општине нису посредовале у подршци процесу повратка.
Преноси се и налаз Kанцеларије повереника за језике у којем је назначен врло ограничен или никакав напредак у погледу поштовања језичких права у општинама.
Kада је реч о имовинским правима заједница, регистровани су кривични и парнични предмети лажних имовинских трансакција у судовима широм KиМ, а посебно су ендемични у региону Пећи. Од 2010 до 2019 у том граду водио се поступак за 1.516 кривичних предмета лажних имовинских трансакција.
„Српска стварност“
