- 10. 2021.
Епидемиолошка ситуација у свету која већ дуго траје постајала је све тежа мутацијом вируса ковид 19. јер је сваки нови сој постајао све опаснији. Брже се ширио и остављао све теже последице. Веровали смо да је делта сој који је оставио пустош у многим земљама био најгори до сада, али је потом појавио делта сој плус је изазвао нови скок негативних бројки у многим земљама. О томе су нас извештавали наши лекари са разних страна света, који професионално прате ситуацију у земљама у којима сада живе, а који су стицајем околности у прилици да дођу до ексклузивних информација које преносимо.
Делта плус, нова варијанта корона вируса, изазвала је страх у многим земљама. У Индији је констатован велики број случајева новозаражених, а готово по правилу Велика Британија је земља у којој се одмах потом прелије велики број новозаражених, па се потом шири у друге земље. Изолован је и у Русији и многи објашњавају нови велики талас новозаражених у тој земљи управо ширењем делта плус соја.
Здравствене власти многих земаља упозоравају да би новооткривени сој делта плус могао да покрене трећи пандемијски талас.
Подсећамо, изворни делта сој, карактеристичан по дуплој мутацији, стоји иза разорног таласа који је погодио најпре Индију, када је та земља бележила готово пола милиона заражених на дневном нивоу. Од тада се раширио по свету, а где год је дошао – направио је хаос, где је практично постао једини сој у циркулацији.
Што се тиче распрострањености нове делта плус верзије, он већ констатован у више земаља. Констатован је још у марту поред Индије и у Америци, Великој Британији, Португалији, Швајцарској, Јапану, Пољској, Непалу, сада Русији, па и Кини. Тек средином јуна почело се о томе шире говорити.
Према научницима, делта варијанта (Б.1.617.2) је даље мутирала и оформила делта плус (АИ.1) варијанту.
Вирусолози још трагају за решењима која би тај сој претворила у нови најопаснији талас вируса.
На основу онога што је до сада познато, делта плус се сматра изузетно заразним. Стручњаци су упозорили да делта плус може показати отпор према третманима коктелима са моноклонским антителима.
Један од потенцијалних ризика који је изазвао забринутост у медицинској заједници је тај што би нова варијанта могла да заобиђе имунитет стречен вакцином или ранијом инфекцијом.
Делта плус има мутацију под називом К417Н – која је први пут пронађена у бета верзији. Ово, заједно са чињеницом да поседује и све друге карактеристике свог претходника делте, могло би учинити најновију варијанту много преносивијом, сматрају научници.
Мутација К417Н се дешава унутар домена који везује рецептор спајк протеина, који је одговоран за “пробој” вируса у ћелије. Бета варијанта, која има ову мутацију, већ се показала отпорнијом на вакцине.
Комбинација карактеристика других, ранијих верзија могла би да учини делта плус бољим у заобилажењу имунолошког одговора.
Научници у свету који се баве делта плус сојем су забринути с обзиром на то да има исту мутацију као бета верзија која је избегла имунитет неких вакцина. Забринутост се такође односи на могућност реинфекције, јер постоје извештаји да ова варијанта корона вируса избегава неутрализацију коктелом са антителима.
Све у свему о делта плус соју још нема свих релевантних информација. Посебно информација о томе да ли је и колико ова варијанта преносивија од других. Засада, постоје разлози за забринутост, али не и за панику.
Оно што је и у овом тренутку најважније јсте да се морамо придржавати мера заштите од опасних вируса које су ефикасно средство за сваку инфекцију. На срећу и држава која је донела те мере најављује, због веома тешке епидемиолошке ситуације, најзад и контролу спровођења тих мера. Јер би било заиста бесмислено да имамо мере које су законски уведене, а да нико не контролише спровођење тих мера. Јер сваки закон који нема контролу и санкције нема ни смисла. Ослањање на самосвест појединаца за спровођење тих више него нужних мера, на које лекарска струка упорно указује, па и чланови кризног штаба медицинске струке, неће и даље имати никаквог смисла, ако се не контролише и за неодговорне санкционише. Како и постојећи сој вируса узима све већи данак подразумева се да и вакцинација итекако има смисла, али нажалост она не успева и питање је да ли ћемо икада успети да постигнемо колективни имунитет. Зашто је тако нико се озбиљно тиме није ни бавио, а за такве акције није довољан само апел и поруке онима којима се очито не верује. Маркетинг је наука и морају се применити нека маркетиншка знања која онима који се тиме баве код нас очито недостају и о томе се пре неки дан на Јавном тв сервису чак и отворено говорило, а вапаји медицинске струке свакодневно се износе, а резултати су скромни. Зато због свега што нам се догађа и оно што се може догодити потребно је уозбиљити се.
„Српска стварност“ / Ј. С. и експертски тим /
