- 07. 2020.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић изјавио је данас да о опоравку српског туризма можемо да говоримо тек од марта следеће године.
Љајић је у изјави за Телевизију Пинк рекао да је готово немогуће поредити бројке из ове године са онима из било које претходне када је туризам у питању.
Он је подсетио на то да смо у јануару имали раст броја ноћења страних гостију од 28 одсто, у фебруару 18 одсто, док је у априлу забележено 95 одсто мање остварених ноћења страних туриста у односу на прошлу годину.
Тај пад покушавамо да делимично надоместимо са домаћим гостима, навео је потпредседник Владе и указао на то да је интересовање за ваучере, од како се појавио други пик епидемије, у паду.
Љајић је, одговарајући на питање зашто су домаћи угоститељи доста подигли цене, рекао да држава нема механизме да било ког приватника натера да цене подигне или снизи.
Према његовој оцени, са домаћим гостима ситуација неће бити тако драматична као са страним, али биће неупоредиво у односу на прошлу годину.
Он је, говорећи о проблему са којим се суочавају туристичке агенције, рекао да оне нису очекивале други пик, већ су кренуле са реализацијом резервација које су имале чак од прошле године.
У прилог томе говори и чињеница да је интересовање, упркос свим апелима да се летује у Србији, било веће за Грчку него за наше дестинације, објаснио је Љајић.
Држава је, како је напоменуо, покушала да помогне са уредбом о заменском путовању тако што ће путници моћи да замене путовање у наредних годину и по дана, а ако се то не догоди могу да поврате новац.
Међутим, ситуација се драстично променила јер се отказују и аранжмани заказани након 15. марта, напоменуо је он и додао да ће помоћ привреди, коју је најавио председник Републике, важити и за агенције.
Истовремено, потпредседник Владе је прецизирао да у Србији продаја на мало у мају бележи раст 4,7 одсто у односу на мај прошле године, док је спољнотрговинска размена мања за приближно девет одсто.
Љајић је навео да сви супермаркети бележе раст продаје, с тим што људи купују одређени асортиман производа, док продаја гардеробе и намештаја бележи значајан пад.
Извоз је мањи за 8,7 одсто, а увоз 7,1 одсто, додао је он и нагласио да је за нас најбитнији опоравак два тржишта где највише извозимо, а то су Немачка и Италија.
„Српска стварност“