- 09. 2019.
Изложба “Кнегиња Јелисавета – Дуго путовање кући“ ауторке Тамаре Огњевић као својеврсни омаж кнегињи Јелисавети Карађорђевић, ћерки кнеза Павла и кнегиње Олге, отворена је данас у Историјском музеју Србије у Београду.
Јелисавета Карађорђевић је последњи члан владарског дома Карађорђевића који је рођен у Краљевини Југославији, 1936. године.
“Жива сам и много ми је драго што се у Србији организује изложба о неком живом Карађорђевићу”, казала је Јелисавета Карађорђевић.
Осим Јелисавете Карађорђевић, отварању изложбе су присуствовали њена ћерка Катарина, син Никола и унука Индија.
Изложба обухвата приближно 200 експоната из кнегињине личне заоставштине и неколико из Народног музеја у Београду и Галерије Матице српске.
Циљ изложбе је, према њеним речима, да осветли једну историјску личност, рођену у краљевском дому, коју су непредвидиви стицај друштвено-политичких околности и личне особине навели да пређе пут од кнегиње до грађанке, од аристократкиње повлашћене рођењем, до савремене жене која обликује свој нови статус и ангажовање.
Утемељена је, с једне стране, на истраживањима кнегињине личне заоставштине (слике, фотографије, преписка, књиге, архивска грађа, предмети ликовне и примењене уметности, као и уметничких заната) и на свеобухватном увиду у историјску и уметничку грађу везану за кнегињу Јелисавету и њену породицу, а, с друге, на креативном потенцијалу како саме кнегиње која годинама уназад пише, слика и фотографише, тако и на делима савремених дизајнера, инспирисаних њоме.
Замишљена као инсценација кнегињиног стана у Београду, поставка сублимира јавни и приватни аспект живота Јелисавете Карађорђевић, приказујући како њену биографију у хронолошком низу, тако и причу о њеном пореклу и прецима.
Публика ће моћи да види ексклузивне предмете и документе као што су дневници кнегиње Олге Карађорђевић, лепеза велике кнегиње Елене Владимировне Романове, кнегињине баке по мајци, “Томас Гуд“ порцелански сервис Марије Павловне Демидове, тетке кнеза Павла, писмо које је чувени француски сликар Ежен Делакроа упутио принцезином прадеди Анатолију Демидову, принцу од Сан Доната, Фабержеову малу свеску са нацртима накита кнегињине прабабе Марије Павловне Владимировне од Русије.
Могу се погледати и писма кнегињице Клеопатре Карађорђевић, Јелисаветине баке, упућена њеним родитељима кнезу Александру и кнегињи Персиди, застава кнеза Павла, која се налазила у капели Светог Ђорђа у Оксфорду у коме је студирао, али и лична гардероба и аксесоар кнегиње Јелисавете, њени оригинални цртежи и књиге за децу, фотографије чувених светских модних фотографа какви су Ричард Аведон, Сесил Битон и Ормонд Ђиљи, али и домаћих мајстора фотографије попут Жељка Синобада, Ненада Марјановића, Небојше Бабића и Ала Шимона, који су бележили кнегињине бројне активности након повратка у Србију.
„Српска стварност“
