- 11. 2019.
Свечано је отворена последња деоница источног крака Коридора 10 од Просека до Црвене Реке, укупне дужине 22,5 километара. Тиме је заокружена изградња читавог источног крака Коридора 10, од Димитровграда до Ниша. Отварању последње деонице источног крака Коридора 10 присуствовали су председник Србије Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић, премијер Бугарске Бојко Борисов и члан Председништва БиХ Милорад Додик. Председник Вучић је претходно дочекао Борисова на другој страни тунела Банцарево и заједно су се довезли кроз тај тунел дугачак 881 метар.
Вучић, Борисов, Додик, Ана Брнабић на отварању Коридора 10
Након интонирања химне Србије, грађанима се обратио премијер Бугарске Бојко Борисов. Данас повезујемо источну и западну Европу, нека нам је са срећом, поручио је Борисов.
Изградњом Коридора 10 пао је зид који је делио Србију и Бугарску, поредећи то са падом Берлинског зида, који се догодио на данашњи дан пре три деценије.
“Ми имамо луку Варну и све до Истанбула немамо препреке. Цела бугарска привреда ће користити овај пут у целости”, поручио је Борисов.
Председник Србије Александар Вучић је захвалио грађанима који су дошли на свечано отварање последње деонице источног крака Коридора 10. Направили смо путеве да би Срби могли не само да одлазе већ и да се враћају у Србију:
“Децо, ово је ваша земља, вратите се да је начинимо бољом”, поручио је Вучић.
Председник Србије је је упутио поруку и на бугарском језику и рекао да нам је Бугарска ближа него икада пре.
“За неколико месеци Бугарска ће завршити последњих 12 километара према Софији и онда и до Софије, Истанбула и Бургаса неће бити ниједног метра да није ауто-пут”, навео је Вучић и додао да се повезујемо и нашим гасоводима, кроз “Балкански ток”.
Вучић је рекао да ће Србија наставити да се развија и да се гради без престанка. “Да имамо више посла, радника, инвестиција, да можемо да кажемо да смо створили успешну земљу”, поручио је Вучић.
Изградња пута дужине 22,5 километара била је велики изазов за путаре, а отварање ове деонице је значајно због тога што ће возачи од сада заобилазити Сићевачку клисуру.
Уз тактове песме “Ово је Србија” свечано је отворена последња деоница Коридора 10.
Источни крак Коридора 10
Велики број грађана се окупио како би присуствовали отварању последње деонице источног крака Коридора 10.
До 1. децембра вожња ауто-путем источног крака Коридора 10, од Ниша до Димитровграда, у дужини од 86,9 километара биће бесплатна, а после тога 1.200 динара.
Укупна дужина целог Коридора 10 у Србији износи приближно 813 километара, а његов источни крак од Ниша до Димитровграда укупне је дужине 86,9 километара. Од Београда до границе са Бугарском код Димитровграда убудуће ће се стизати за нешто мање од три сата.
Деонице на источном краку Коридора 10 које су данас пуштене у саобраћај су деонице од Просека до Црвене Реке (22,5 километара), Просек–Банцарево (9,4 километра), тунел Банцарево (приближно 700 метара) и Банцарево–Црвена Река (12,4 километара).
Пуштањем у саобраћај источног крака Коридора 10 завршена је изградња комплетног друмског Коридора 10 кроз Србију.
На целом источном краку од Ниша до Димитровграда урађено је 87 мостова, пет тунела (Банцарево, Сопот, Сарлах, Пржојна падина, Прогон, чија је укупна дужина 2,6 километара), пет саобраћајних петљи, 12,5 милиона кубних метара ископа, насипа од 9,5 милиона метара кубних материјала и приближно 780.000 тона асфалта.
Тунел Банцарево опремљен је најсавременијим системима који омогућавају безбедан саобраћај, а свим тим системима управљају обучени тимови из јединственог Техничко-оперативног центра, који се налази код тунела Банцарево и из којег се прати саобраћај на још два тунела на источном краку – Сопот и Сарлах.
Укупна вредност изградње источног крака Коридора 10 процењује се на око 476 милиона евра, укључујући и додатно изведене радове као последица измене пројеката.
Источни крак Коридора 10 повезује Србију са Бугарском, али је важан и као транзитни коридор преко којег се одвија саобраћај између централне Европе и Турске ка Блиском Истоку.
Овај ауто-пут повезаће два округа, Нишавски и Пиротски, са приближно 450.000 људи, велике привредне центре у овом делу Србије – Ниш и Пирот, обезбедити лакшу везу источне Србије са најближим аеродромом “Константин Велики” у Нишу, као и бољу везу са туристичким дестинацијама у овом делу Србије, каква је Стара планина.
Ауто-пут је, поред повезивања Србије са земљама ЕУ, важан и због веће безбедности у односу на магистралне путеве, као и због очувања националног парка Сићевачка клисура.
„Српска стварност“
