- 0 12. 2019.
Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић присуствовао је у свечаној сали Старог двора изложби о животу и делу руског архитекте Николаја Краснова, којем је данас на Малом Ташмајдану откривен споменик.
Вукосављевић је том приликом истакао да су, у периоду након Великог рата, руски и српски народ пружили руку подршке један другом и заједно савладавали тешкоће периода који је донео пустош и ужасе непознате дотадашњем свету.
Он је навео да су руски емигранти нашли пријатеље и нови дом у у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а наш народ је добио врхунске инжењере, лекаре, интелектуалце и уметнике, честите, паметне и вредне људе који ће у деценијама после туробних година светског сукоба допринети изградњи блиставог лица престонице и других градова Србије и обогатити Србију драгоценим еликсирима науке и културе.
Здушно смо прихватили утицаје које су са собом донели наши нови лекари, инжењери, сликари и дали им заслужено место у друштву, истакао је Вукосављевић.
Министар је подсетио на то да је Београд био град налик на руске градове и био отворен за дела монументалне архитектуре инспирисане стиловима који су били доминантни у великим руским центрима.
Према његовим речима, један од најбољих у својој области био је архитекта Николај Краснов, који је оставио дубок траг у Београду и дао значајан допринос у формирању новог руха престонице.
Овај уметник је мењао изглед Београда и у град који је растао утиснуо печат елегантне, снажне престоничке архитектуре, нагласио је Вукосављевић.
Он је додао да се вештина, таленат и раскошна креативност Краснова огледају и у ширини градитељског опуса, а објекти грађени према замислима Краснова својом естетиком скрећу пажњу пролазницима и убрајају се у значајне грађевине високе културне и архитектонске вредности.
Министар је напоменуо да Краснова Београђани нису заборавили и да на Врачару постоји улица са његовим именом.
Присутнима су се обратили и амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Боцан-Харченко, помоћник градоначелника Београда и председник Одбора за подизање споменика Андреја Младеновић, шеф управе за међународне пројекте Града Москве Сергеј Бондаренко, професор Валериј Алексејев и Сем Смол, праунук Николаја Краснова.
Данас, када се обележава 80 година од смрти архитекте Николаја Краснова, на Малом Ташмајдану у непосредној близини Архива Србије, зграде коју је Краснов пројектовао,
Споменик је урађен према идејном решењу вајара Небојше Савовића, према чијој замисли представља фигуру руског архитекте, који седи за столом.
Краснов је пројектовао многе најважније административне зграде у Београду које и у нашем добу представљају репрезентативна здања метрополе.
Палата Министарства финансија Краљевине Југославије (данашња зграда Владе Републике Србије), Палата Министарства шума и руда, пољопривреде и вода (данашње Министарство иностраних послова Републике Србије) или Државни архив – само су нека од великих здања која је Краснов пројектовао у Београду.
Према његовом пројекту обновљена је Црква Ружица на Калемегдану, као и два историјска ентеријера: унутрашњост Старог двора на Дедињу и Дома Народне скупштине Републике Србије.
Његово последње дело од велике је важности за Србију, а то је маузолеј-костурница на острву Виду, спомен на српске војнике изгинуле после преласка преко Албаније.
„Српска стварност“
