- 09. 2019.
Док се приватници жале на високе намете, стручњаци оцењују да пореска политика Србије погодује привреди, односно да су порези међу најнижим у региону. Саветују им да више инвестирају, а на то највише утиче уређеност система и спровођење закона.
“Колико год био мали, ономе ко плаћа порез, тај порез је увек велики”, истиче Саша Ранђеловић, професор Економског факултета у Београду.
То је и позиција привредника у Србији. Инвестирају милијарду евра мање него њихове колеге из региона, а недостатак улагања правдају великим издацима.
“Ми дајемо 50 посто промета на порезе и доприносе. То су ненормалне цифре. Ако желимо да повећамо инвестиције у релативно кратком року – смањимо порез, оставимо новац код људи и компанијама, они ће тај новац инвестирати”, каже директор компаније “Мона” Томислав Момировић.
Струка одговара статистиком – порези и доприноси на зараде и ПДВ су нижи него у региону, док се порез на добит уклапа у просек. Мањак инвестиција из реалног сектора виде у слабостима система и сивој економији коју процењују на 30 одсто БДП-а.
“Земље региона – Србија, Бугарска и Македонија које имају најмање пореске стопе, имају највећу сиву економију. И ту опет долазите на владавину права, јачину институција, пре свега пореске управе које очигледно нису на нивоу задатка”, наводи члан Фискалног савета Никола Алтипармаков.
Зато најављено смањење намета на плате са 62 на 61 одсто сматрају једином оправданом фискалном олакшицом. Процењују да ће тако државна каса бити лакша за 10 до 12 милијарди динара, али и да је могла да истрпи и више.
“Али је политичка процена била да се тај простор не искористи за смањење оптерећења рада где би корист ишла свим запосленима и послодавцима, већ да се већи део искористи за повећање зарада где корист имају само запослени у јавном сектору”, каже Ранђеловић.
Они који су у приватном, а капитал доносе из иностранства, имају своја очекивања од државе –стабилан и предвидив порески систем.
“Проблем је транспарентност у доношењу прописа и дијалог и могућност јавности и пословне заједнице да има увид у то што се ради да би могли да дају конструктивне предлоге и да се избегну проблеми ако је пропис неадкеватно написан или га је тешко имплементирати”, истиче Драган Драча из Савета страних инвеститора
За озбиљан и одржив привредни раст неопходна су и јавна улагања, подсећају стручњаци. Да бисмо на том пољу достигли регион, држава би, процењују, требало да уложи око 400 милијарди динара више на годишњем нивоу, пре свега у инфраструктуру.
„Српска стварност“ / РТС /
