- 01 2019.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић истакла је у ауторском тексту за данашње издање дневног листа “Блиц” да извоз ИТ сектора, који ће ове године први пут премашити милијарду евра, чини све важнију компоненту нашег укупног економског раста, који ће у 2019. години бити 4,4 одсто.
“Ову годину сам привела крају једнодневном конференцијом са нашим младим људима који живе, раде или студирају у иностранству.
Око 220 људи од Америке, преко Европе до Аустралије одазвало се мом позиву да разговарамо о томе како да креирамо амбијент да људи остају овде, враћају се у нашу земљу и како да боље сарађујемо у интересу наше земље. Обрадовао ме је њихов ентузијазам да помогну: или размишљањем о повратку или регистрацијом својих компанија у Србији, партнерством с компанијама из Србије или на неки други начин – искуством и знањем које су стекли ван граница наше земље. Било је међу њима и оних који су се већ вратили и поделили своја повратничка искуства како би из њих сагледали ширу слику и креирали институционални оквир који ће омогућити креирање додатне вредности у својој земљи.
Улагање у младе и образовање
Све разговоре повезала је једна нит: неопходност улагања у образовање, науку, истраживање и развој, креативне индустрије и дигитализацију уопште као синоним за отклањање баријера, убрзање администрације и снажнији корак напред.
Конференција је била и прилика да представимо овим младим људима шта смо урадили, какви су нам планови и куда идемо.
Да бисмо наше младе оспособили за послове будућности, увели смо програмирање као обавезан предмет од петог разреда основне школе, а у гимназије је ове године уписано пет пута више специјализованих ИТ одељења. Желимо да нове генерације стичу знања и вештине неопходне за решавање сложених проблема од најмлађих ногу.
Од ове године, више од 40.000 ђака учи уз помоћ најсавременијих дигиталних уџбеника у првом и петом разреду, а у наредне три године ту могућност ће имати сви основци и средњошколци у Србији. Наставници поздрављају овакву револуцију у образовању, јер се системски мења начин на који ђаци уче и методика рада самих наставника.
Стартап центри
Улажемо око 100 милиона евра у факултете, научне институте, научно-технолошке паркове и стартап центре широм Србије – од изградње научно-технолошких паркова у Новом Саду и Нишу, преко института за дигиталну пољопривреду у Новом Саду, проширења Института за физику у Београду и лабораторије Електронског факултета у Нишу, стартап центара у Чачку, Пироту итд.
Након много година, ове године смо системски подржали 1.000 младих докторанада да се укључе у научноистраживачке пројекте на нашим институтима и факултетима, а у новој години почиње са радом Фонд за науку. Ово је снажан подстицај нашој науци.
Србија је земља креативних и иновативних људи који су већ показали да имају таленат, знање и потенцијал да искористе предности четврте индустријске револуције. Извоз ИТ сектора ће ове године први пут премашити милијарду евра и чини све важнију компоненту нашег укупног економског раста који ће ове године бити 4,4 одсто.
Разговарали смо током конференције много и о предузетништву и како га охрабрити. И ту је Влада Србије већ доста учинила. Од 1. октобра на снази су олакшице у виду ослобођења пореза и доприноса за почетнике у пословању – младе који су у протеклих годину дана завршили школу или људе који су дуже од шест месеци без посла. За приходе од интелектуалне својине креиране у Србији, за улагање у истраживање и развој и за улагање у стартап компаније од 1. јануара омогућено је додатно умањење пореза.
Инстант плаћања
Уз велику подршку Народне банке Србије, уведена су и инстант плаћања и подршка за иновативне платне услуге, а у припреми су и закони за развој инвестиционих фондова, електронске трговине, пословних модела заснованих на „blockchain“ технологији. Дуплиран је буџет Фонда за иновациону делатност, како би што већи број домаћих компанија добио средства за развој својих иновативних решења.
Креирамо екосистем који ће подржати развој креативне и иновационе делатности и ИТ сектора. Реформа система образовања, из кога ће излазити генерације спремне за рад у савременом свету, био је најважнији захтев наше ИТ индустрије и управо на томе највише радимо. То је наша шанса да се свету представимо као земља способних, талентованих људи, чији производи и услуге могу да се такмиче са било ким на свету.
Представили смо и како мењамо начин рада државе и јавне управе. И грађани и привреда заслужују ефикаснију управу која разуме њихове потребе и која им је на услузи. Када смо увели електронске грађевинске дозволе, први пут смо остварили значајан скок на Дуинг бизнис листи Светске банке, што је био почетак репозиционирања Србије у светским оквирима. Тада смо на мала врата увели електронску управу у Србији, а данас је комплетан фокус реформе јавне управе на електронским услугама.
„Добро дошла, бебо“
Један од најбољих примера електронске управе, пројекат „Бебо, добро дошла на свет“, омогућио је да се регистровање новорођенчета данас завршава брзо и лако, у самом породилишту, без обилазака шалтера и сакупљања папира, и то за свега петнаестак минута. Кроз овај систем регистровано је више од 120.000 беба, грађани су уштедели више од 600.000 сати бесмисленог чекања у редовима, а ове године смо завршили и другу фазу овог пројекта: да се родитељи одмах при пријави бебе у породилишту пријаве и за родитељски додатак.
Ове године смо у целој земљи увели и е-рецепт који омогућава да хронични пацијенти могу у било којој апотеци да подигну своје лекове без претходног одласка код лекара по рецепт. Уместо да исписују рецепте, лекари имају више времена да се посвете пацијентима, а само на тонере и папир уштедели смо чак два милиона евра ове године.
За мене, електронска управа је начин да повећамо транспарентност рада јавних службеника, смањимо корупцију, повећамо ефикасност и комфор грађанима у односу са државном администрацијом.
Системске промене
Ипак, сви треба да будемо свесни да је потребно време да би промене, а посебно овако системске, заживеле. Међутим, важнија од свега је вера да су промене могуће. Зато желим да поменем примере Израела, Ирске и Кореје, које су само пре неколико деценија биле земље у развоју, а данас су пример како се економска снага може креирати уколико се фокус стави на нове технологије, иновативност и креативност. Паметна влада треба да слуша, препознаје добре идеје и реализује их. Управо смо то и радили и на конференцији са младим људима који су већ направили своје успешне приче и имају шта да кажу. Моја одговорност је да овакве иницијативе буду наставак креирања нове вредности за нашу земљу. Верујем да ће следећа година бити пуна изазова, али и да ће наше реформе бити успешније ако се њима бавимо сви заједно – као уосталом и на овој конференцији. Као што каже једна стара афричка изрека: „Ако желите да ходате брзо, идите сами, а ако желите да стигнете далеко, идите заједно.“
Свим грађанима Србије желим срећне празнике и све најбоље у новој години, пуно среће, здравља, успеха и остварених жеља”, навела је Брнабић.
„Српска стварност“ / владасрбије.рс /
