- 09. 2019.
Посланици Скупштине Србије завршили су данас начелну расправу о Предлогу о изменама закона о високом образовању, а 18. ванредно заседање наставиће се сутра од 10.00 разматрањем Предлога аутентичног тумачења одредбе члана 2. Закона о потврђивању уговора о изменама и допиунама финансијских уговора између Србије и ЕИБ-а.
Током начелне расправе, посланици владајуће већине навели су да ће подржати предлог да се “старим студентима“ продужи рок за завршетак студија још две године по програму по којем су уписали факултете, док су се посланици Српске радикалне странке залагали за то да се не прописује рок за завршетак студија наводећи да нико никоме не може да оспори право да заврши студије по програму по којем је уписан када то хоће.
Министар просвете Младен Шарчевић поручио је студентима на које се закон односи да се уозбиље и пожуре како би у наредне две године завршили своје студије и тиме допринели квалитету образованих људи у Србији.
“Немам ништа против да им се помогне, али све има крај. Да су ови студенти у сваком року давали по један испит, до сада би завршили студије“, казао је Шарчевић.
У образложењу које је Влада Србије доставила Скупштини наводи се да је закон о високом образовању из 2017. године потребно изменити у делу који се односи на прописане прелазне рокове за завршетак студија по започетом наставном плану и програму, условима и правилима студија за студенте који су уписани на студије до 10. септембра 2005. године.
Како се наводи, “стари студенти“ који још нису завршили студије, прописивањем нових рокова и правила студија, имаће прилику да своје школовање наставе и заврше по старом наставном плану и програму у периоду у трајању од две школске године.
Утврђеним новим роковима завршетак тих студија предвиђен је до краја школске 2020/2021. године, а за студенте уписане на интегрисане студије из поља медицинских наука до краја 2021/2022. године.
У образложењу за другу тачку дневног реда, о којој ће посланици сутра расправљати, наводи се да одредбу члана 2 треба разумети тако да се закон примењује и на све финансијске уговоре које је Европска инвестициона банка (ЕИБ), као зајмодавац, закључила с правним субјектима са седиштем у Србији, као зајмопримцима, који имају својство наручиоца у смислу Закона о јавним набавкама.
„Српска стварност“
