- 01. 2019.
Предлог закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу ушао је у скупштинску процедуру и могао би ускоро да се нађе пред посланицима.
Предлогом закона уређују се услови, начин и поступак под којима се утврђује имовина и увећање имовине физичког лица и посебан порез на увећање имовине за коју физичко лице не може да докаже да је стекло на законит начин, као и органи надлежни за спровођење овог закона.
“Увећање имовине” представља позитивну разлику између вредности имовине физичког лица на крају у односу на почетак одређеног периода, а “незаконито стечена имовина” представља разлику између увећања имовине и пријављених прихода за коју физичко лице не докаже да је стечена на законит начин.
Према предлогу, терет доказивања увећања имовине у односу на пријављене приходе физичког лица је на Пореској управи, а на физичком лицу је терет доказивања да је на законит начин стекло имовину у делу у коме увећање његове имовине није у складу са пријављеним приходима.
У Пореској управи формираће се посебна јединица за обављање ових послова, а сви државни органи, као и органи аутономне покрајине и локалне самоуправе, бице дужни да им достављају тражене податке.
Ако се у поступку утврди да чињенице указују на постојање основа сумње да је извршено кривично дело, јединица Пореске управе о томе обавештава полицију, Пореску полицију, јавно тужилаштво и друге надлежне органе.
Поступак утврђивања имовине и посебног пореза покреће се и води по службеној дужности, а састоји се од претходног поступка и поступка контроле и утврђивања посебног пореза.
Како се наводи у предложеном решењу, јединица Пореске управе покреће поступак контроле, на начин прописан законом који уређује порески поступак и пореску администрацију, ако у претходном поступку учини вероватним да у највише три узастопне календарске године у којима физичко лице има увећање имовине, постоји разлика између увећања имовине и пријављених прихода физичког лица која је већа од 150.000 евра.
У поступку контроле утврђује се незаконито стечена имовина физичког лица и њена вредност.
Основица посебног пореза утврђује се у вредности незаконито стечене имовине, коју чини збир ревалоризоване вредности утврђене незаконито стечене имовине за сваку календарску годину која је била предмет контроле.
Вредност незаконито стечене имовине се ревалоризује индексом потрошачких цена од последњег дана календарске године за коју је утврђена незаконито стечена имовина до дана доношења решења о посебном порезу.
Када је реч о стопи посебног пореза, јединица Пореске управе утврђује посебан порез за цео период контроле, применом стопе посебног пореза од 75 одсто на пореску основицу која је утврђена према овом закону.
Сва лица која у поступку утврђивања имовине и посебног пореза дођу до података у вези са тим поступком дужна су да чувају те податке као професионалну тајну.
Између осталог, у предлогу закона се наводи да ће се новчаном казном у износу од 500.000 до два милиона динара казнити за прекршај правно лице које на захтев Јединице Пореске управе не достави податке којима располаже, предузетник ће се казнити новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара, а физичко и одговорно лице у правном лицу, државном органу, локалним самоуправама од 50.000 до 150.000 динара.
Такође, новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице које не чува као професионалну тајну податке до којих је дошло у поступку утврђивања имовине и посебног пореза.
„Српска стврност“
