Mesto za reklamu
  1. 01. 2021.

Кристин Лагард, председница Европске централне банке нада се да ће 2021. и даље бити година економског опоравка од пандемије, упркос строгим блокадама и забринутости због појаве нових сојева ковида 19.– преносе свтске агенције.

Кристин Лагард наводи да ће се опоравак одвијати у две фазе.

“Надамо се да је 2021. још увек година опоравка, али у две фазе. Прва фаза је очигледно она која ће и даље бити оптерећена врло високим нивоом неизвесности”, рекла је Лагардова на панелу на 51. Светског економског форума у Давосу, који се због глобалне здравствене кризе први пут одржава у виртуелном формату од 25-29. јануара.

Еврозона је суочена са растом броја случајева коронавируса, поштравањем мера ограничења и спорим увођењем вакцина, што наноси додатну економску штету региону, за који се процењује да је прошле године забележио пад већи од 7,0 одсто.

Према Лагардовој, садашње економско окружење “тек треба да пређе мост који води до опоравка, а чини се да ће прелазак тог моста бити мало одложен, али не би требало да буде избачен из колосека”, преноси Си-Ен-Би-Си.

Најновији економски подаци Европске централне банке наговештавају привредни пад у последњем кварталу 2020, што ће, према мишљењу Лагардове, “имати утицај и на први квартал 2021”.

Европска централна банка је у децембру проценила да ће бруто домаћи производ еврозоне у 2021. години износити 3,9 одсто, а наредне године 2,1 проценат, али те прогнозе у великој мери зависе од развоја ситуације с пандемијом и од брзине вакцинисања грађана.

Чак и када регион јединствене валуте дође до тачке да економије земаља чланица могу у потпуности да укину рестриктивне мере, постојаће додатни изазови да се осигура солидан економски раст.

“Економија о којој говоримо није више она иста”, додала је шефица Европске централне банке.

Прошле недеље, Европска централна банка је одлучила да задржи на непромењеном нивоу свој огроман пакет монетарних подстицаја. Њен пандемијски програм хитне куповине обвезница, који би могао да потраје до марта 2022, износи чак 1,85 билиона евра и има за циљ пружање подршке владама еврозоне с јефитнијим трошковима задуживања.

Каматне стопе Европске централне банке такође су остале на историјски најнижим нивоима како би се додатно подстакло кредитирање у региону.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here