- 12. 2018.
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали присуствовао је данас у Палати Србија презентацији стратешког документа “Програм економских реформи и представљање прелиминарне листе структурних реформи 2019–2021”.
Мали је том приликом затражио подршку привредника за спровођење овог документа, истакавши да Влада Србије намерава да у наредне три године настави политику подстицаја раста БДП-а, који ће, како се очекује, до краја ове године бити 4,4 одсто.
Према његовим речима, за наредну годину је планиран раст од 3,5 одсто БДП-а, а ову годину ће, трећи пут заредом, буџет бити у суфициту, и то 0,6 одсто БДП-а.
Он је указао на то да су међу циљевима и даље смањење учешћа јавног дуга у БДП-а, које данас износи 54,1 одсто, као и наставак раста страних директних инвестиција, које су ове године достигле 2,6 милијарди евра.
Министар је најавио и да ће се наставити са отварањем нових фабрика и запошљавање младих, додајући да су јасна позитивна кретања на тржишту рада.
Мали је напоменуо да је, према последњим статистичким подацима, незапосленост смањена на 11,3 одсто, и да никада није била нижа.
Нисмо задовољни, треба да идемо на још веће смањење незапослености, али тренд је добар, нагласио је он и додао да ће у спровођењу најважнијег документа у наредне три године Влада уважити мишљење привреде, као што се заједнички радило и на сету закона који је усвојен прошле недеље.
Поред мера које ће поспешити раст БДП-а, планирани су и чврст курс и стабилна инфлација, додао је Мали и нагласио да је буџет за 2019. годину конципиран тако да подстиче раст потрошње кроз повећање плата и пензија, као и повећање минималне цене рада од јануара.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж навео је да ће и убудуће бити доста посла када је реч о структурним реформама.
Он је нагласио да су домаћи и страни инвеститори сада изједначени, а посебно је изразио захвалност Министарству финансија, које, како је рекао, уважава глас привреде.
Домаћи инвеститори сада су ослобођени царина приликом увоза машина, донете су значајне измене закона које олакшавају пословање, а све то доприноси лакшем, бољем, транспарентнијем раду, уз мање трошкове и конкурентније пословање компанија у Србији, закључио је Чадеж.
Програм економских реформи (Economic Reform Programme – ERP) представља најважнији стратешки документ у eкoнoмскoм диjaлoгу сa Eврoпскoм кoмисиjoм и државама члaницaмa Европске уније.
У циљу припреме Србије, као државе кандидата за чланство, за учешће у процесу економског и фискалног надзора држава чланица ЕУ, Влада Србије почетком сваке године усваја Програм економских реформи за наредни трогодишњи период.
Како би се обезбедио одржив економски раст, овај документ се израђује на годишњем нивоу, и садржи изабране структурне реформе које треба да допринесу унапређењу конкурентности, запошљавања и привредног раста, наводи се у саопштењу Министарства финансија.
„Српска стварност“ / владасрбије.рс /
