01.02.2020.
Када је онај, који воли да га зову господар, у Тивту рекао да су ове наше литије лудачке, није био ни свестан да је изрекао реч коју је изрекао апостол Павле у својој Посланици Коринћанима“, речи су којим је синоћ на редовном Молебану Пресветој Богородици у которској Цркви Светог Николе започео своју беседу архијерејски намесник бококоторски, парох которски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић.
“Јер је реч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо.
Јер је написано: Погубићу мудрост мудрих, разум разумних одбацићу.
Гдје је мудрац? Где књижевник? Где препирач овога века? Зар не претвори Бог мудрост овог света у лудост?
Пошто, дакле, у премудрости божијој свет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповиједи спасе оне који верују.
Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост.
А ми проповедамо Христа распетога, Јудејима саблазан, а Јелинима лудост;
Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост”.
“Та “луда” проповијед је оборила Римско царство. Оног момента када је Христос дошао да проповиједа, када су се апостоли проширили по цијелој римској империји, она је пала од те “луде” проповиједи. Јер, било је то друкчије од свега онога што је до тада било на овоме свету. Иза те “луде” проповиједи био је васкрсли Господ Христос“, казао је о. Кривокапић.
Каже да проповиједање и следовање Христу и данас некоме може да изгледа као лудост.
“Апостол Павле о томе говори. О томе говори читава историје Цркве. Проткана је тиме. Оспораван је Христос, оспоравани су апостоли, оспоравана је Црква Божија. Али, Црква Божија стоји, опстала је, преживела и надживела сва царства, све режиме, све окупаторе, све непријатеље. И што мислите, како ће бити сада? Наравно, биће онако како следује и како пише у Светом писму, јер се насрнуло на оне који носе иконе и свеће, који се моле Богу, који се само мирно буне што је донесен безбожни закон, којим хоће да се узме све оно што су наши преци градили”, казао је о. Кривокапић.
Рекао је и да се зна коме шта треба од црквеног богатства, ко је што планирао, ко је већ нешто трговао, обећао…
“Међутим ово не може нико обећати, као што ни Косово и Метохију није могао обећати, онај који је обећао. Не може обећати нешто што није његово. Никада ми нећемо предати Косово у својим душама. Може тамо неко да живи, али Косово и Метохија остаје српска земља, остаје светиња ономе чија је”, казао је отац Момчило Кривокапић.
Све ово што се дешава код нас, додао је, слично је ономе што се дешавало Христу.
“Господар се синоћ презнојавао покушавајући да објасни на све начине да он није рекао што је рекао. Он је рекао истину, нек се не боји. Рекао је да смо сви луди. Али ми смо луди на овај начин, како то каже Свето писмо, јер вјерујемо Ономе коме нико није вјеровао. Одједном, Он побјеђује свијет. Васкрсао је и дао нам свима живот вјечни”, казао је отац Момчило Кривокапић.
Осврнуо се на величанствене литије, посебно на северу.
“Многи се питају што се то десило на сјеверу који је био потпуно утучен пре педесетак година, чега се сећам, и изгледало је да тамо ничег више нема и да се тамо неће обновити вера. Међутим, тај здрави корен који је поставио Свети Сава, који су поставили мученици из српског народа, који су крв своју пролили градећи светиње, чинили су то пре свега градећи храмове у својим срцима. Са тог корена изникло је ово што се сада дешава”, рекао је отац Момчило Кривокапић.
Како је назначио, дошло је време да се нешто деси, да народ који је био сагнуте главе, утучен, слушао их, чак и веровао онима који себе називају господарима, одједном само верује Ономе који из њих проговара са њиховим прецима.
“Е то је оно што се данас нама дешава. Наши преци су проговорили кроз нашу младост”, казао је отац Момчило Кривокапић, подсетивши на величанствени сабор из децембра прошле године у Никшићу када је народ био мокар до голе коже, али који је добро знао зашто је тамо дошао.
“Знали смо да бранимо светиње. Наравно, нико се није ни прехладио, а по ономе што се дешавало требало би да је сваки трећи добио упалу плућа”, казао је даље, додавши и да су данас прошлост они који су певали “носим капу са три рога и борим се против Бога”, да је прошла и идеологија Маркса и Енгеласа, да их се данас мало ко и сећа, а од млађих генерација и зна за њих.
“Дакле, све ће ово проћи и сви ће они проћи, а наше је да останемо уз светињу. Не треба се бојати да нећемо победити, јер је с’нама Бог. Не дамо светиње и нећемо их дати никоме, а најмање онима који би с њима да тргују”, казао је отац Момчило Кривокапић.
„Српска стварност“
