Mesto za reklamu
  1. 09. 2020.

Бивши заступник Србије при Унеску, дипломата и оријенталиста проф. др Дарко Танасковић изјавио је да покушаји Албанаца да оспоре српски идентентитет светиња на Косову и Метохија нису ништа ново и да је рец о пропаганди и да је немогуће објективним аргументима, поготово историјским, довести у питање српски православни карактер светиња на КиМ.

Бивши заступник Србије при Унеску, дипломата и оријенталиста Дарко Танасковић изјавио је да покушаји Албанаца да оспоре српски идентентитет светиња на Косову и Метохија нису ништа ново и да је рец о пропаганди и да је немогуће објективним аргументима, поготово историјским, довести у питање српски православни карактер светиња на КиМ.

На Косову и Метохији евидентирана су 372 споменика културе и више од 1.300 остатака хришћанских обележја, који вековима говоре о животу Срба на том простору, али поједини Албанци покушавају да то наслеђе сада присвоје.

Прави проблем је што је Срба све мање на простору Косова и Метохије, сматра Танасковић подсећајуци на реци патријарха Павла: “Кога овце, оног и планина”.

“То је прави проблем уз једно политичко насиље које је спроведено и на међународном плану од деведесетих година”, рекао је Танасковић за РТС.

Према његовим рецима, није новост да албански историчари покушавају да докажу нешто што није истина. Они су сад, каже, постали гласнији јер се плаше да та њихова аргументација више “не пролази” добро у свету.

“Они су запазили да је на нивоу целог српског националног корпуса дошло до сазревања свести да се координишу напори на заштити, очувању и афирмисању наслеђа на свим територијама где су Срби живели и где живе, па је најављено и формирање тима како би се то што ефикасније радило”, подсеца бивши заступник Србије при Унеску.

Први задатак тог тима би, како каже, требало да буде координација напора оних који у нашим институцијама вец сада раде на овом пољу, али без довољно координације и дугороцне осмишљености пројекта.

Танасковић указује да би требало да постоји свест да су светиње залог нашег духовног и културног идентитета и да нација има једно солидно и чврсто упориште у слојевима културе и цивилизације који трају вековима.

У једном тренутку та свест је, каже, била избледела, потогово код младих људи. Ипак, наводи Танасковић, та свест о значају културног наслеђа за будућност српског народа сада се обнавља.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here