- 12. 2021.
Фармацеутске компаније паралелно са вакцинама развијају нове лекове против ковида 19. У року од два месеца два нова лека требало би да почну да се користе и у Србији. Клинички фармаколог проф. др Радан Стојановић каже за РТС да сазнање да постоје лекови против короне који се могу пити код куће не би требало људима да замагли ум, па да помисле да нема потребе да се вакцинишу.
Два нова лека против ковида 19 требало би да почну да се користе и у Србији у року од два месеца. Оба лека стижу из Сједињених Америчких Држава. Требало би да се дају у првих пет дана болести. То су таблете и користе се орално код куће.
Први је “молнупиравир”, а производи га компанија “Мерк”. Како преносе домаћи медији, САД и Србија су прве земље које ће га користити. За најмање 30 одсто смањује могућност развоја најтежих облика болести, па и смрти.
Други лек се зове “паксловид”. Производи га “Фајзер”. Британија и Србија су прве земље, поред Америке, које ће га користити. За скоро 90 одсто смањује могућност тежих облика болести.
Клинички фармаколог Радан Стојановић каже да су лекови против коронавируса, као и вакцине, генерално испитани у мери у којој је неопходно да би се добила дозвола за хитну примену код људи у циљу обуздавања пандемије.
“О ефикасности ових лекова сазнајемо из резултата спроведених клиничких испитивања. Молнупиравир је добио дозволу за примену од британске агенције, куца на врата америчке Агенције за храну и лекове, прошао је већ прву степеницу и очекује се да врло брзо добије дозволу. Затим ће следити одобрење од Европске агенције за лекове, па и од наше”, објашњава Стојановић.
“Боље спречити него лечити”
Стојановић истиче да ће грађани Србије лекове вероватно добити као неку врсту новогодишњег поклона, али да је о правој вредности тог поклона рано говорити.
“Пустићемо да време покаже. Имали смо резултате клиничких испитивања који су веома задовољавајући. Међутим, испитивања се дешавају у контролисаним условима и одабир пацијената се врши на одређен начин. Ефикасност уочена у клиничком испитивању не мора да буде она којој ћемо бити сведоци у реалном времену”, наглашава Стојановић.
На питање да ли појава лекова значи да вакцина више није потребна, Стојановић подсећа на народну изреку – “боље спречити него лечити”.
“Ово спречити односи се на вакцине које су превентивна мера. Сазнање да постоје неки лекови који се могу пити код куће не би требало да нам замагли ум и да помислимо да нема потребе да се вакцинишемо. Тај сценарио не би требало да се догоди”, наглашава Стојановић.
Истиче и да лекови нису намењени за сваког оболелог, већ се користе код одређене групе пацијената – оних који имају благу до умерену форму болести и барем један фактор ризика који ће допринети да болест крене у нежељеном смеру.
“Истраживања су рађена са различитим сојевима и ефикасност је приближно иста. За омикрон немамо податке, али се не очекује да компромитује ефикасност, јер је механизам дејства ових лекова независан од спајк протеина, на којем омикрон има велики број мутација”, објашњава Стојановић.
“Ефикасност вакцина врло задовољавајућа”
Стојановић упозорава да се никако не треба олако одрицати епидемиолошких мера, јер се земљама које су се ослониле само на вакцине то враћа као бумеранг, па сада поново уводе мере.
“Имамо добар пример, имамо одакле да учимо и ми грађани не би требало да будемо лоши ђаци без обзира што често нестручност и заблуде нашег разредног старешине могу да нас одведу на погрешан пут. Имамо искуства из других земаља која треба да применимо”, каже Стојановић.
Истиче да способност мутација да поремете ефикасност вакцина постоји, али да ефекте треба пратити.
“Не можемо унапред рећи како ће бити. Ефикасност вакцина се процењује у лабораторијским условима и на терену. У лабораторији је примећено да антитела код пацијента који су добили Фајзерову вакцину имају смањену способност неутрализције омикрон соја, али то је изузетно мали узорак да би се донели неки крупни закључци. Морамо видети на терену шта се дешава”, каже Стојановић.
Наглашава да је ефикасност постојећих вакцина за сада врло задовољавајућа када је реч о заштити од тешких клиничких слика и смртног исхода.
„Српска стварност“
