- 01. 2022.
Омикрон сој не изазива само лаке клиничке случајеве, а тежина слике зависи како од вируса тако и од домаћина, каже проф. др Радан Стојановић, клинички фармаколог и токсиколог. Поручује да су предвиђања да ће у наредна два месеца чак 70 посто грађана бити заражено. Објашњава зашто је ипак важно да носимо маске.
Професор Радан Стојановић истиче да смо сведоци да бројке заражених омикрон сојем расту како код нас тако и у свету и да је, на срећу, још увек мало хоспитализованих.
Према његовим речима, поставља се питање зашто је то тако. Да ли је велики број људи већ преболео инфекцију, одређен број људи је вакцинисан и трећа ствар је да је омикрон такав да изазива лакшу клиничку слику.
Додаје да су мишљења светских стручњака да је јако тешко одбранити се од омикрона и да је заражавање великог броја људи неминовност.
“Наши уважени епидемиолози кажу да ће у наредна два месеца чак 70 посто грађана бити заражено. Онда се поставља питање зашто да спроводимо мере ако ћемо се сви заразити. Одговор је једноставан – мере треба спроводити да би се успорила брзина раста заражених. Имаћемо у једном тренутку огроман број заражених што ће компромитовати не само рад здравственог система, већ и економског, много ће људи бити на боловању и неће имати ко да ради”, изјавио је проф. др Стојановић за РТС.
Нови лекови – молнупиравир и паxловид
Омикрон се задржава углавном у горњим дисајним путевима, ређе изазива упале плућа и озбиљнија стања. Нови лекови, који се од нове године користе у ковид амбулантама – молнупиравир и паxловид, на различит начин инхибирају деобе вируса.
“Ови лекови спречавају деобу вируса и оно што је важно да је њихов механизам дејства такав да је он независтан од промене на спајк протеину што карактерише сваку следећу мутанту. За очекивати је да испоље добру ефкасност како против омикрон соја тако и против евентуално новог, надолазећег соја”, каже клинички фармаколог и токсиколог.
Према његовим речима, грађани треба да знају да то нису лекови за све особе. Ти лекови се не дају пацијентима који имају тешке клиничке слике, трудницама, дојиљама, млађима од 18 година. Они су за пацијенте који имаму благе до умерене форме болести и бар један фактор ризика да дође до тешке форме. Тај фактор ризика је или старија животна доб, преко 60 година, хроничне болести кардиоваскуларног система, бубрега, јетре или су то имунокомпромитовани људи који не би добро одговорили на вакцинацију.
Додаје да су молнупиравир и паxловид добили одобрење регулаторних тела и на основу тога су их наши стручњаци уврстили у протокол број 13.
“Када неко каже протокол број 13 испада да се лута у терапијском смислу, међутим, сваки нови протокол је резултат спроведених клинчких испитивања, јер су одређени лекови показали завидан степен ефикасности и безбедности и захваљујући томе су се нашли у протоколу. Неки лекови су испадали из протокола, јер нису испунли очекивања”, објашњава Стојановић.
Сматра да увек има решења и да поред ових антивирусних лекова постоји један старији и он се даје људима који немају факторе ризика. Поред тога, на располагању су и мононуклеанска антитела.
“Од почетка пандемије ми смо покушали да нађемо ефикасан и безбедан лек. Како се кретала пандемија тако су се појављивале нове мутанте које је каректерисао велики број промена на спајк протеину. Одређена мононуклеанска антитела се управо везују за тај спајк протеин и спречавају да вирус уђе у организам су изгубла на ефкасности. Међутим, на сву срећу, имамо мононуклеанска антитела по имену сотровимаб, који омогућавају да се дају грађанима интравенски у једној дози, код старијих од 12 година и оно што је интересантно да је сотровимаб и даље сачувао високу ефкасност према омкрон соју”, каже клинички фармаколог Радан Стојановић.
Нови лек Астра–Зенеке
Очекује се нови лек Астра-Зенеке који би требало да да имунитет и за омикрон, који би трајао шест месеци.
“Тај лек је комбинација два мононуклеанска антитела који се везују за спајк протеин на два различита места и на тај начин спречавају улазак вируса у ћелију. То је једини лек који је добио дозволу у превенцији код особа старијх од 12 година. Кандидати за њега су људи који су имунокомпромитовани, да ли због природе саме болести или узимају лекове из групе имуносупресива, којим ‘спуштају’ имунитет и људи код којих се јављају одређена нежељена дејства после прве дозе вакцине или не смеју да приме вакцину због одређених обољења”, објашњава Стојановић.
Додаје да је лек комфоран за примену, даје се интрамускуларно у једној дози и клиничка исптивања су врло охрабрујућа. Показано је да око 80 посто, у поређењу са плацебом, спречавају симптоматски облик ковида у пероду од шест месеци од када је даван лек.
У испитавњима није било омикрон соја тако да подаци важе за делта сој и то је био разлог што су била потребна додатна испитивања, пре свега лабораторијска. Она су урађена и резултати су охрабрујући, показују да је препарат Астра-Зенеке задржао ефикасност и када је у питању омикрон сој.
Кинеска вакцина у спреју
У Kини најављују вакцину у спреју, која би се преко носа уносила у организам. Стојановић сматра да је то нова техника давања вакцине.
Предност те вакцине је што је комфорна за примену, друго, осигурало би се да при првом контакту организма са вирусом делује и треће, на тај начин би се смањило ширење вируса међу људима.
“Те вакцине су у раној фази развоја и можда не треба ширити превелики оптимизам. Пре мислим да ће доћи на репу пандемије”, сматра професор Стојановић.
Када је реч о маскама, истиче да је свака маска добра – и хируршка, али је Н95 ефкаснија.
“Мислим да доступност маски није проблем са којим се суочавамо, већ је проблем што грађани не носе маске. Избегавање ношења маски није знак показивања храбрости. Ношење маски је знак солидарности, најјефтније, а врло ефикасно у спречавању ширења коронавируса”, поручује проф. др Радан Стојановић.
„Српска стварност“
