16.01. 2019.
На Балкану имамо много пријатеља, али Србија је наш стратешки партнер, поштујемо курс приступања ЕУ који је изабрало српско руководство и, за разлику од западних партнера, не покушавамо да ставимо Србију пред вештачки избор: или сте са Русијом, или сте са ЕУ, изјавио је председник Русије Владимир Путин.
“Нећу да кријем да смо били изненађени прилично пасивном реакцијом Европске уније у вези са одлуком косовског ‘парламента’ о трансформацији Косовских безбедносних снага у праву војску. Јер је очигледно да су Срби који живе у овој покрајини доживели такав потез као директну претњу по своју безбедност”, рекао је Путин у заједничком интервјуу за Политику и Новости уочи посете Србији.
Он истиче да тај потез ствара озбиљан ризик заоштравања ситуације у региону.
“Тешко да је у интересу ЕУ затварање оције пред таквим једностраним акцијама, које грубо крше међународно право, поготово ако Брисел рачуна на то да и даље испуњава своје обавезе посредника у дијалогу између Београда и Приштине”, нагласио је Путин.
“Високо ценимо чврсту приврженост српског руководства курсу на очувању неутралности земље. Истовремено већ много година помажемо јачању одбрамбених способности Србије: испоручујемо наоружање и војну технику, пружамо помоћ у њиховој поправци и модернизацији. И даље ћемо развијати војно-техничку сарадњу”, рекао је Путин.
Кад причамо о ситуацији на Балкану, оценио је Путин, озбиљан дестабилизујући фактор овде представља политика САД и одређених западних земаља, усмерена на учвршћивање њихове доминације у региону.
“Још 1999. године снаге НАТО-а су без санкције УН два и по месеца бомбардовале Југославију, па насилнички одвојиле Аутономну Покрајину Косово. А 2008. године Вашингтон и његови савезници су подржали нелегитимно проглашење косовске независности”, подсетио је Путин.
Он наводи и да је 2017, “упркос ставу половине становништва, у НАТО била увучена Црна Гора”.
“Уплашили су се референдума по том питању, и као резултат земља пролази кроз период политичке нестабилности. Прошле године ради форсираног учлањења у НАТО Републике Македоније био је чак покренут процес доношења уставних амандмана и промене назива те државе, ревизије основа македонског националног идентитета. При томе је игнорисана воља македонских гласача – референдум о промени назива државе је пропао, али се спољни притисак наставио”, навео је Путин.
Према његовим речима, знајући и разумејући колико је компликован Балкан и историја тог региона, Русија га је увек сматрала простором за конструктивну сарадњу.
“Зато је помоћ јачању регионалне безбедности и стабилности наш безуслован приоритет. Залажемо се за то да се поштују права и интереси балканских земаља и народа, да се поштује међународно право”, казао је шеф руске државе.
Путин је нагласио да је у основу добрих односа Русије и Србије многовековно искрено пријатељство наших народа, духовно и културно сродство, заједничке странице историје, укључујући и херојску борбу против нацизма током Другог светског рата.
Каже да су данас у успону билатералне везе у свим сферама.
Наводи да се повећава и робна размена: 2017. године она је износила две милијарде долара, а наставила је са растом и прошле године.
“Руска улагања у српску привреду премашила су износ од четири милијарде долара. Сарадња са концерном ‘Гаспром њефт’ омогућила је компанији ‘Нафтна индустрија Србије’ да постане лидер на енергетском тржишту балканског региона. Уз учешће ‘Руских железница’ добрим темпом се одвија реконструкција и модернизација српске железничке инфраструктуре”, истиче Путин.
Што се тиче “Турског тока”, наглашава да изградња тече у складу са планираним распоредом.
“У новембру прошле године завршено је постављање цеви на морској деоници, у току су радови на њеном повезивању са терминалом на турској обали Црног мора који се тренутно гради. Планирамо да гасовод проради до краја 2019. године”, рекао је он.
Истакао бих, каже Путин, да “Гаспром” сада разматра различите варијанте продужења копненог транзитног крака гасовода до Европе.
“Једна од њих предвиђа транспорт горива на релацији Бугарска-Србија-Мађарска, уз спајање са центром за дистрибуцију гаса у аустријском Баумгартену. У том случају Србија неће само трошити руски гас, већ и обезбеђивати његов транзит. То ће свакако донети српској привреди значајну корист, омогућити стварање нових радних места, појачати енергетску безбедност ваше земље, а и целе Централне и Југоистоцне Европе”, казао је Путин.
Учешћу Србије у пројекту, наводи руски председник, допринеће и “мапа пута” за модернизацију и проширење националне мреже за транспорт гаса, потписана са “Гаспромом” 2017. године.
“Приликом коначног утврђивања руте испорука руског гаса наравно да ће се водити рачуна и о ставу Европске комисије. Сматрамо да земље чланице ЕУ које су заинтересоване за руски гас треба да добију гаранције од Европске уније да планови у вези са продужењем Турског тока неће бити осујећени самовољном политичком одлуком Брисела”, рекао је Путин.
Он је навео да се сарадња са Републиком Српском, која је саставни део Босне и Херцеговине, одвија на основу узајамне користи, а стриктно у складу са Дејтонским мировним споразумом из 1995. године.
“И даље смо усмерени ка реализацији како у Републици Српској, тако и на целој територији Босне и Херцеговине, пројеката у сфери енергетике, прераде нафте и трговине горивом, банкарства, фармацеутике и у другим областима”, закључио је председник Русије Владимир Путин.
„Српска стварност“ / Агенције /
