- 09. 2019.
Током расправе највише о предлогу закона о ауторским правима
Током расправе на седници Скупштине Србије, на чијем је дневном реду обједињена начелна расправа о изменама и допунама Закона о патентима, Закона о ауторским и сродним правима и Закона о заштити топографија полупроводничких производа, највише се полемисало о закону којим се регулишу ауторска права.
Посланица Српске радикалне странке Наташа Јовановић навела је да је закон о ауторским правима доказ да је интернационализација српског законодавства нешто што је наставила и ова Влада да ради, а што је започела “прва досовска власт после 2000. године” и додала да је измена тог закона урађена на основу осам од 10 директива ЕУ.
Додала је да тај закон има много недоречености зато што, како каже, сама дефиниција тога шта је ауторско дело не даје за право никоме да проналази такозвану рупу у закону и да се поиграва са тим.
“Управо ће овај закон зато што није прецизан до краја да доведе до тога да неко неће знати ни на који начин да брани своје право покренутих судских спорова у грађанским парницама, пред Уставним судом, зато што људи неће знати како да дођу до тога да заштите своје дело”, казала је Јовановић.
Према њеним речима, министар Шарчевић не би требало да прича у Скупштини о том закону, јер није у његовој надлежности, већ у надлежности правосуђа, на шта је министар одговорио да је у неком делу нелогично откуд он на овом сету закона, да се таквим законима у већим државама баве посебна министарства, али да је Србија мала држава да би имала још десетине министарстава.
“Веза са Министарством образовања, пре свега науке, је у зони патената и делу интелектуалне својине који се односи управо на научни рад. Министарство културе и многа друга министарства партиципирају овде у овом послу”, казао је Шарчевић.
Посланик Владимир Орлић истакао је да посланичка група СНС-а подржава све предложене законе и то зато што представљају наставак труда да се достигну највиши европски стандарди, као и да се унапреди систем у земљи , оснажи Србија и обезбеди више за грађане.
“Сви предлози закона о којима говоримо данас заиста обезбеђују и један и други циљ у оној мери у којој се то односи на усклађивање са регулативама ЕУ”, казао је Орлић.
Говорећи о Предлогу закона о ауторским правима, Орлић је казао да је комплетан један део стваралаца био запостављен, где се пре свега мисли на глумце, те да ће се овим изменама закона и они који се баве том професијом додатно заштити.
“У сектору иновација, предлог закона о ком говоримо тиче се заштите оних резултата неког радног процеса који је резултовао одређеним патентима. Причамо о закону који додатно унапређује права, оснажује позицију и онога који је до патента дошао, али и онога који је његов послодавац, који је створио услове да то таквог открића дође”, рекао је Орлић говорећи о предложеном закону о патентима.
Говорећи о предлогу измена и допуна закона о топографији полупроводничких производа, Орлић је навео да је то непосредно везано за информационо-комуникационе технологије.
Посланик Миладин Шеварлић изнео је очекивање да ће предложеним законима о ауторским правима и патентима са изменама и допунама бити заштићени и аутори у области агробизнис сектора имајући у виду, како каже, посебно оне ауторе чије су фирме престале да постоје, као што су Завод за стрна жита у Крагујевцу, Завод за технолошка истраживања у Зајечару…
Посланици о предложеним законима; СРС против
Предложене законе о којима се расправља у оквиру обједињене начелне расправе подржаће у дану за гласање посланици владајућих странака, док им Српска радикална странка замера што је главни разлог за њихово доношење, како кажу, усклађивање са законодавством ЕУ.
Посланик СРС Немања Шаровић истакао је да када се читају предложени закони стиче се утисак да је главни разлог за њихово доношење усклађивање са директивама које долазе из ЕУ и сматра да то није добро из неколико разлога, пре свега због тога што „Србија не само да није члан ЕУ, него је потпуно извесно да Србија неће постати члан ЕУ“.
Шаровић је упитао и шта је са заштитом ауторских дела балетских уметника и истакао да њихова права не постоје.
Посланик Српске напредне странке Владимир Орлић навео је да што се тиче уласка Србије у ЕУ никада нису прогнозирали датум, као што су неки други радили.
“Ми смо нешто друго радили, бавили смо се уређењем прилика у нашем друштву. Ми смо јачали економију, довели инвеститоре“, казао је Орлић.
Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић казао је да је појам предложених закона интелектуална својина, а не нека друга права из радног односа.
Како је навео, и балетски уметници и остали могу да регулишу своја права кроз друге законе, а то су право на бенефицирани радни стаж и други бенефити.
“Ми и њима у ствари подижемо прилику да зараде више, јер и они спадају у категорију интерпретатори. Исто као и глумци и други“, рекао је Шарчевић.
Посланик Иван Бауер говорио је о предложеним изменама и допунама закона о заштити топографије полупроводничких производа наводећи да су полупроводничка технологија и технологија интегрисаних кола од суштинског значаја за развој једне земље када је реч о свеукупном технолошком развоју и економском просперитету.
Према његовим речима, данас се не може замислити готово ниједан електронски уређај у којем није примењена једна од ове две технологије, а да проблем представља што развој топографија изискује велика финансијска улагања.
Усвајањем ових измена и допуна закона добиће се предуслов за давање подстицаја иноваторима у земљи, казао је Бауер и додао да ће се на тај начин помоћи и развој иновационог предузетништва у Србији.
Посланик Јахја Фехратовић навео је да ће посланици Странке правде и помирења подржати предложена законска решења и навео да је добра одлука да се ауторска права признају са досадашње границе од 50 на 70 година од тренутка објављивања.
“То ће помоћи многим уметницима, интелектуалцима, писцима, сликарима, да у старости, када им је најпотребније, имају додатна примања онако како им следује за њихов живот и интелектуални рад“, казао је Фехратовић.
Посланица Драгана Костић навела је да Закон о патентима представља материјалну заштиту проналазака, а Закон о изменама и допунама закона о патентима има за циљ да заштиту проналаска створеног у радном односу као и економско искоришћавање проналаска и даљи развој истих.
Посланица СПС Снежана Бошковић Богосављевић приметила је да ће предложене измене закона заштитити економске интересе аутора, интерпретатора, произвођача фонограма, као и организација за колективно остваривање ауторских и сродних права…
“Недавно смо видели у Србији да је организација Џорџа Сороша у стању да окупи власт и највећи део опозиције за мање од 24 сата за један сто. У медијима се то представља као састанак на којем се одлучује како ће изгледати наш изборни процес, изборно законодавство, ко сме да се кандидује, ко не сме, ко учествује, ко не”, казао је Шешељ.
Истакао је да је то понижавање Скупштине, али и целе Србије и народа.
“Када ће Србија да покаже да није земља ограниченог суверенитета и да већ јасно стави до знања свима, свим невладиним организацијама да они не могу ништа да се питају у Србији. Када ће показати свима, чак и Сорошу да нису никакви ауторитети и да ми можемо сами да одлучујемо о својим питањима“, упутио је питање Шешељ премијерки.
Посланик Ђорђе Комленски указао је на недавне догађаје који, како је оценио, указују на постојање организоване хрватске акције која има за циљ да се прекроји историја усташког терора и о српском доприносу у борби против фашизма.
Као примере навео је забрану на Youtube емисије интернет новина Srbininfo у којој је министар одбране говорио о Јасеновцу, српским жртвама, као и забрану нашим војним кадетима да уђу у Хрватску, посете меморијални комплекс Јасеновац и одају пошту.
“Медачки џеп” један од најстрашнијих злочина
Посланик Српске напредне странке Александар Марковић подсетио је да је јуче било тачно 26 година од једног од, како каже, најстрашнијих злочина над Србима у Републици Српској Крајини од стране Хрватске, у тзв. операцији Медачки џеп.
“Ова агресија Хрватске је била трећа по реду агресија на Републику Српску Крајину од пролећа 1992. године, од када је РСК под међународном заштитом мировних снага Уједињених нација, тзв Унпрофора, казао је Марковић.
Како је навео, за злочине у тој акцији у Хашком трибуналу оптужени су команданти Хрватске војске – Јанко Бобетко, начелник генералштаба Хрватске војске, Рахим Адеми, командант војне области Госпић, и Мирко Норац, командант девете гардијске бригаде.
“Јанку Бобетку оптужница није ни уручена јер је преминуо априла 2003. године, а Хашки трибунал је септембра 2005. године овај случај пребацио Хрватском правосуђу и то је био први случај да Хашки трибунал предаје неки предмет националним судовима”, рекао је Марковић и додао да је последица тога да је Рахим Адеми ослобођен, а Мирко Норац осуђен на симболичних 7 година и то за дела: неспречавање убистава цивила, пљачкање имовине, убијања и мучења ратних заробљеника.
Имајући у виду да готово нико није одговарао за те злочине, Марковић је поставио питање Министарству спољних послова да ли су до сада предузете све расположиве мере приликом билатералних сусрета са хрватским званичницима, а у циљу проналажења и процесуирања свих одговорних за тај и остале злочине.
“Све док се то не догоди, док се Хрвати не суоче са својом прошлошћу и док не престану са свакодневном ревизијом историје, рехабилитацијом усташтва и свакодневним гажењем основних људских права Срба, Хрватска не може да се сматра демократском државом”, рекао је Марковић.
Посланик Владимир Ђурић поставио је питање Министарству унутрашњих послова коме припада и како је пуштено у саобраћај, у недељу у Медвеђи док су се одржавали избори, возило без регистарских таблица.
Посланик Ђорђе Вукадиновић питао је Министарство екологије и Министарство унутрашњих послова шта се дешава и како се може решити проблем с мини хидроелектранама, те на тај начин спречити да се појављују и даље фотографије као што су оне са Старе планине, које су, наводи, право мучење за грађане и лаике.
“Ако Министарство може да реагује – нека реагује, ако им је потребан закон, нека се појаве с предлогом, али то треба решити. Ако су инвеститори у праву, нека их заштите, а ако нису, нека раскину уговоре и обештете их“, казао је Вукадиновић.
Он је упитао и министра спорта Вању Удовичића када и ко је разматрао и донео одлуку о изградњи шест стадиона по Србији и како се догодило да први пут Србија не учествује на Универзијади.
Посланица ЛДП-а Наташа Мићић поставила је два питања премијерки Ани Брнабић и председници Скупштине Маји Гојковић, а прво питање се односи на Закон о забрани дискриминације и гласи: шта ће урадити како би се извршио мониторинг, односно анализа примене тог закона.
Мићићева је упитала и када и да ли ће се у Србији усвојити закони о регистровању истополних заједница, измене породичног закона и родном идентитетом.
*****
Посланици Скупштине Србије почели су јуче 16. ванредно заседање Скупштине на чијем се дневном реду налази пет закона, међу којима су Предлог закона о дуалном моделу студија и Предлог закона о регулисаним професијама и признавању професионалних квалификација.
Такође, на дневном реду 16. ванредног заседања налазе се и Предлог закона о изменама и допунама закона о патентима, Предлог закона о изменама и допунама закона о ауторским правима и сродним правима и Предлог о изменама и допунама закона о заштити топографија полупроводничких производа.
Током јучерашњег заседања, које је почело образлагањем предложених закона министра за просвету, науку и технолошки развој Младена Шарчевића, посланици су завршили обједињену начелну расправу на Предлог закона о дуалном моделу студија и Предлог закона о регулисаним професијама и признавању професионалних квалификација.
Највише пажње привукао је закон о моделу дуалног студирања у високом образовању, а њему су се успротивили само посланици Српске радикалне странке, док га подржавају сви посланици из владајућих странака.
„Српска стварност“
