- 05. 2022.
Аутобуси са више од 250 украјинских бораца који су се скривали у челичани “Азовстаљ” у Маријупољу напустили су фабрику. Из Кијева је саопштено да су руско-украјински преговори обустављени. Шведска и Финска предале захтев за чланство у НАТО-у.
Зеленски потписао указ о продужењу ванредног стања и мобилизацији
Украјински председник Володимир Зеленски потписао је указ о продужењу ванредног стања и мобилизације за још 90 дана. Уредба ступа на снагу 25. маја.
Документи су достављени украјинском парламенту који мора да их одобри са најмање половиним гласова.
Поново ради амбасада САД у Кијеву
Амбасада САД у Кијеву почела је с радом готово три месеца након што су САД удаљиле своје дипломате и обуставиле рад амбасаде због руске војне операције у Украјини.
“Украјински народ је, уз нашу безбедносну помоћ, одбранио своју домовину пред несавесном инвазијом Русије, и као резултат тога, звезде и пруге још једном се вијоре изнад амбасаде”, рекао је државни секретар Ентони Блинкен.
Непосредно пре него што је америчка застава подигнута изнад амбасаде, портпарол Стејт департмента Данијел Лангенкамп рекао је да ће се у првој фази мали број дипломата вратити на посао. (Ројтерс)
Молдавија захтева повлачење руских трупа из Придњестровља
Председница Молдавије Маја Санду, говорећи у Европском парламенту, захтевала је да се руска војска повуче из Придњестровља .
Молдавска председница је истакла да тренутно не постоји непосредна претња да ће та земља бити увучена у рат у Украјини, преносе медији у Молдавији.
Санду је подсетила да је Молдавија неутрална земља.
“Иако је, да бисмо били истински неутрални, неопходно повући руске трупе са наше територије. Зато што њихово присуство суштински нарушава наш неутрални статус и независност”, рекла је Санду.
Председница Молдавије је рекла да је сукоб у Придњестровљу један од многих изазова за Молдавију.
Она је истакла да су власти одлучне да ово питање реше мирним путем, уз очување суверенитета и територијалног интегритета Молдавије.
“Ми не желимо рат или дестабилизацију”, рекла је Санду. (поинт.мд)
Турска забринута за националну безбедност, тражи конкретне кораке од НАТО
Напредак у настојањима Финске и Шведске да постану чланице НАТО биће могућ само ако буду предузети конкретни кораци за отклањања забринутости Турске за сопствену националну безбедност, пренео је портпарол председника Реџепа Тајипа Ердогана својим нордијским колегама.
Ердоганов главни спољнополитички саветник Ибрахим Калин чуо се с колегама из Шведске, Финске, Немачке, Велике Британије и САД, како би разговарали о предложеном проширењу НАТО.
“Ако очекивања Турске не буду испуњена, напредак процеса неће бити могућ”, саопштено је из Ергонавог кабинета. (Ројтерс)
Бајден: Улазак Финске и Шведске доноси бенефит целом НАТО
Председник САД Џозеф Бајден навео је да снажно подржава захтеве Шведске и Финске да уђу у НАТО, што је потез који ће, како је истакао, “даље оснажити заједничкку међусобну сарадњу и донети бенефит целој Алијанси”.
Бајден је рекао да ће САД радити са Финском и Шведском како би остали опрезни у случају било каквих претњи њиховој заједничкој безбедности, у време док се разматра пријем за чланство две нордијске земље. (Ројтерс)
ЕУ још без договора о шестом пакету санкција Русији
Шести пакет санкција Европске уније Русији и даље је блокиран, рекао је за РАИ европски комесар за економска питања Паоло Ђентилони.
“Врло брзо и једногласно смо усвојили пет пакета санкција, али шести пакет и даље стоји из добро познатих разлога. Оптимиста сам у погледу изгледа за проналажење компромиса”, рекао је Ђентилони.
Министри спољних послова земаља ЕУ не могу да се договоре око шестог пакета санкција Русији због несугласица око ембарга на нафту. (RAI News 24)
Турска блокира кандидатуру Финске и Шведске за улазак у НАТО
Турска је блокирала разматрање пријава Финске и Шведске за придруживање НАТО-у, наводи Фајненшел тајмс позивајући се на неименоване изворе.
Амбасадори НАТО-а састали су се како би почели преговоре о пријему истог дана када су Финска и Шведска поднеле захтев за пријем, али је опструкција Анкаре зауставила гласање.
Напомиње се да то доводи у питање способност Алијансе да се договори о првој фази пријаве скандинавских земаља у року од једне до две недеље.
Свих 30 земаља чланица НАТО-а мора да их ратификује, али процес може почети тек када блок изда протокол о прихватању и формално позове те земље да се придруже НАТО-у. (Фајненшел тајмс)
ЕУ: Триста милијарди евра за прекид зависности од Русије
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен представила је план вредан 300 милијарди евра којим би ЕУ требало брже да прекине зависност од руских фослилних горива, укључујући нафту и гас.
Фон дер Лајенова је у ванредном обраћању у Бриселу поручила да се план заснива на инвестицијама које ће смањити потрошњу енергије, увести више “поузданих добављача” енергената и убрзати рад на обновљивим изворима енергије.
“Данас подижемо своје амбиције како бисмо осигурали независност од руских фосилних горива што је пре могуће. Ово ће бити убрзање већ постојеће Зелене агенде ЕУ”, поручила је Урсула фон дер Лајен.
Она је највила повећање циљане енергетске ефикасности ЕУ за 2030. годину, са девет на 13 процената, док би истовремено циљани удео обновљиве енергије, уместо 40 процената, до 2030. године био 45 процената.
Председница Европске комисије најавила је убзање процедура за изградњу обновљивих извора енергије у Европи, али и обавезу изградње соларних панела на крововима комерцијалних и јавних зграда од 2025. године, што ће за нове стамбене зграде важити од 2029. године.
Она је најавила и платформу по којој ће 27 чланица ЕУ заједно набављати енергенте на светским тржиштима.
“Све ово ће захтевати масивне инвестиције. Мобилисаћемо до 300 милијарди евра, од чега ће 75 милијарди бити бесповратна средства, а 225 милијарди зајмови. Око 10 милијарди евра од ове суме биће употребљено за изградњу веза између гаса и течног гаса како нико не би остао без грејања. Још две милијарде биће употребљене за нафтну инфраструктуру како бисмо зауставили увоз руске нафте. Све остало, чак 95 процената укупних средстава, ићи ће на убрзање транзиције ка чистим изворима енергије”, најавила је Урсула фон дер Лајен.
Русија протерује 34 службеника француске амбасаде
Москва је прогласила персонама нон грата 34 службеника француске амбасаде као одговор на протеривање руских дипломата, саопштило је Министарство иностраних послова Русије.
Како преноси Спутњик, руско министарство је саопштило службеници амбасаде имају две недеље да напусте Русију.
МИП наводи да претходно протеривање руских дипломата наноси “озбиљну штету руско-француским односима и конструктивној билатералној сарадњи”.
Раније је из Париза протеран 41 руски дипломата. (Спутњик)
Песков: Нема помака у мировним преговорима
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да нема помака у мировним преговорима Русије са Украјином и да Кијев није заинтересован да их настави.
Преговори не напредују, рекао је Песков. (Ројтерс)
Конашенков: У последња 24 сата предала се 694 украјинска војника
У последња 24 сата предала су се 694 украјинска војника, који су били скривени у челичани “Азовстаљ”, саопштио је портпарол Министарства одбране Русије Игор Конашенков.
“У Маријупољу екстремисти националистичке јединице ‘Азов’ и украјински војници блокирани у фабрици ‘Азовстаљ’ наставили су да се предају. Током протеклог дана предала су се 694 милитанта, укључујући 29 рањених”, рекао је Конашенков.
Прецизирао је да се од понедељка, 16. маја, предало укупно 959 украјинских бораца, рањених је 80, а 51 војник је смештен у новоазовску болницу. (Известија)
„Српска стварност“ / Агенције /
