- 05. 2022.
Наставља се руска офанзива на истоку Украјине. Кијев саопштио да неће покренути контраофанзиву пре јуна – када се очекује да стигне још оружја из западних земаља. Од савезника траже вишецевне ракетне бацаче. Москва тврди да хуманитарни коридори из “Азовстаља” функционишу, а Путин позива украјинске борце у тој челичани да положе оружје.
Путин: Цивили могу из “Азовстаља”, борци да положе оружје
Руски председник Владимир Путин је, током телефонског разговора са израелским премијером Нафталијем Бенетом, поручио да Русија остаје спремна да обезбеди безбедан коридор за излазак цивила из опкољене челичане “Азовстаљ” у украјинској луци Маријупољу, саопштио је Кремљ.
Нагласио је и да би Кијев требало да нареди украјинским борцима који се налазе у челичани да предају оружје. (Ројтерс)
Продор у „Азовстаљ“, издаја и рат у тунелима
Украјинске власти оптужиле су бившег електричара “Азовстаља” у Маријупољу да је Русима открио улазе у тајне тунеле у којима су се забарикадирали преостали украјински борци. Руси, пак, тврде да “тајни град” испод овог комплекса не постоји, већ да се положаји Украјинаца налазе у бункерима испод ваљаонице челика. Борбе око овог комплекса, према информацијама обе стране, и даље трају.
Металуршки комплекс “Азовстаљ” већ седмицама је место најжешћег сукоба руских и украјинских снага, при чему се у тунелима и склоништима, осим неколико стотина бораца украјинских снага, крију и цивили. У последњих неколико дана, руске снаге успеле су да продру у челичану, у којој се и даље воде жестоке борбе.
Одмах после упада руских снага, власти у Кијеву су за продор противника оптужиле неименованог “издајника” који је Русима, наводно, открио улазе у разгранат комплекс тунела, који се налазе испод челичане.
Антон Херешченко, саветник украјинског председника Володимира Зеленског, је Униану рекао да су Руси у подземни део челичане у Маријупољу ушли после “издаје бившег електричара”, који им је открио улазе у тај део комплекса.
Гутерес: У току нова операција евакуација цивила из “Азовстаља”
Генерални секретар УН-а Антонио Гутерeс каже да је у току трећа операција евакуације цивила из челичане “Азовстаљ” у Маријупољу.
Уз помоћ Уједињених нација и Међународног комитета црвеног крста из те области евакуисано је скоро 500 цивила.
Гутерес је одбио да да детаље о новој операцији “како би се избегло подривање могућег успеха”.
Надам се да ће се наставити координација са Москвом и Кијевом и да ће довести до чешћег прекида ватре како би се омогућило да цивили добију безбедан пролаз из подручја где се воде борбе”, рекао је Гутерес у обраћању Савету безбедности УН-а. (Reuters)
Европска агенција за безбедност ваздушног саобраћаја издала упозорење због сукоба у Украјини
Европска агенција за безбедност ваздушног саобраћаја (ЕАСА) упозорила је на повећање опасности са којима се авио-компаније суочавају због сукоба у Украјини.
Под опасностима ЕАСА подразумева могућност да цивилини авиони буду случајна мета војних дејстава и повећање ризика од сајбер напада, преноси Ројтерс.
Напомињу да у ратним зонама лако долази до погрешног одабира циљева.
Додају да, ако се узме у обзир да се у тим зонама ометају електронски уређаји за навигацију и идентификацију, онда је јасно коликом се ризику излажу летелице које не припадају странама у сукобу, стоји у саопштењу ЕАСА објављеном на интернету. (Ројтерс)
Володин: Русија није безбедна док Украјина не пристане на ванблоковски статус
Председник Државне думе Вјачеслав Володин каже да се Русија не може осећати безбедно док Украјина не пристане на ванблоковски и ненуклеарни статус.
Операција има за циљ да обезбеди безбедност грађана Руске Федерације, како у нашој земљи тако и на територији ДНР и ЛНР, чиме би био обезбеђени мир у будућности и способност земље да се развија”, рекао је Воловдин на радију Комсомољскаја правда, преноси Тас.
Володин је, међутим, додао да су одбијени руски предлози да Украјина постане ванблоковска и ненуклеарна земља и поручио: Док се таква одлука не донесе, не можемо се осећати безбедно.
Председник Думе нагласио је и да Русија не планира војну мобилизацију. (Тас)
Шолц: Корисни разговори са Зеленским, Аналена Бербок иде у Украјину
Након што су две земље поправиле дипломатске односе, који су захладнели због одбијања Кијева да у посету прими немачког председника Франка Валтера Штајнмајера, из Берлина је саопштено да ће шефица дипломатије Аналена Бербок ускоро посетити Украјину, преноси Ројтерс.
Премијер Олаф Шолц рекао је на прес-конференцији да је са украјинским председником Володимиром Зеленским имао корисне разговоре.
Штајнмајер је средином априла планирао да посети престоницу Украјине, али је Кијев одбио да му пожели добродошлицу због његове раније подршке сарадњи са Русијом.
Одбијање Кијева изазвало је скандал у Немачкој, а Шолц је одустао од посете Украјини, пре него што то учини председник Немачке.
Бенет: Путин се извинио због изјаве Сергеја Лаврова о Хитлеру
Израелски премијер Нафтали Бенет каже да се председник Русије Владимир Путин у телефонском разговору извинио због изјаве руског министра спољних послова Сергеја Лаврова који је рекао да Адолф Хитлер има јеврејско порекло, преноси Ројтерс.
Бенет је рекао да прихвата извињење и захвалио Путину што је разјаснио свој став.
Британија, санкције за руски “Евраз”
Британска влада је увела санкције за компанију за производњу челика и руда “Евраз” као одговор на руски напад на Украјину, преноси Ројтерс.
Ова компанија за производњу руда и челика послује у секторима од стратешког значаја за Владу Русије, саопштила је британска влада.
Данашње замрзавање имовине значи да ниједан грађанин или компанија у Великој Британији не може да послује са њима. (Ројтерс)
Белоруски Генералштаб: НАТО би могао да створи групе за напад
Снаге НАТО-а концентрисане су у близини граница Русије и Белорусије и на њиховој основи би могле да буду створене групе за нападе, каже заменик начелника белоруског Генералштаба Руслан Косигин, преноси Тас.
“Снаге НАТО-а се налазе у близини граница Русије и наше земље”, навео је Косигин у саопштењу објављеном на Телеграм каналу Министарства одбране Белорусије.
Зеленски са Џонсоном о обезбеђивању оружја већег домета
Украјински председник Володимир Зеленски и британски премијер Борис Џонсон разговарали су о могућностима да Британија украјинским снагама обезбеди оружје већег домета, саопштено је из Џонсоновог кабинета, преноси Ројтерс.
“Лидери су разговарали о развоју догађаја на бојном пољу и захтевима украјинских оружаних снага, укључујући обезбеђивање оружја већег домета како би се спречило бомбардовање цивила”, рекао је портпарол.
Кишињев: Молдавија не може да пружи војну помоћ Украјини
Председник молдавског парламента Игор Гросу истакао је да није могуће да та земља обезбеди војну помоћ Украјини због свог неутралног статуса, преноси Тас.
Гросу, који је и лидер молдавске владајуће Странке акције и солидарности, навео је то у одговору председнику украјинске Врховне раде Руслану Стефанчуку.
Агенција наводи да је Гросу недавно посетио Кијев, када га је Стефанчук замолио да размотри могућност да се Украјини обезбеди шест авиоа “миг-29” које је Молдавија раније понудила на продају, али досад није успела да пронађе ниједног купца.
Барел нафте скочио на 111 долара
Успон цена нафте убрзао се премашујући ниво од 111 долара за барел, након медијских извештаја да је нафтна група “ОПЕК плус” одлучила да скромно повећа производњу у јуну, и пошто је Европска унија изнела у среду план о ембаргу на увоз руске нафте, преноси Ројтерс.
Европска нафта Брент је ојачала за 0,88 посто на 111,1 долар по барелу на трговању у Лондону у 17:05 часова по нашем времену, а цена америчке WТI нафте је порасла за 0,58 процената на 108,4 долара за барел, према подацима са портала Oilprice, који прати кретање цена у реалном времену.
Група “ОПЕК плус”, коју чине Организација земаља извозница нафте (ОПЕК) и њени савезници које предводи Русија, договорила се о скромном месечном повећању производње за 432.000 барела дневно у јуну.
До сада, дванаест милијарди долара помоћу Украјини
Украјина је, од почетка рата, у оружју и новцу добила око дванаест милијарди долара помоћи, рекао је украјински премијер Денис Шмихал.
“Од почетка рата, наша држава је добила више од 12 милијарди долара помоћи у оружју и новцу. Захвални смо… Пролазимо кроз критичан период у историји, када се одлучује о судбини државе”, рекао је украјински премијер. (Униан)
Столтенберг: НАТО ће појачати присуство код Шведске
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг каже да ће НАТО повећати своје присуство код граница Шведске и у Балтичком мору у тренутку када се буде обрађивала потенцијална пријава те земље за придруживање алијанси, преноси Ројтерс.
Шведска и Финска остале су ван алијансе, али су, како наводи Ројтерс, руска анексија Крима 2014. и њен напад на Украјину навели су ове земље да поново размисле о својој безбедносној политици, а чланство у НАТО изгледа све вероватније.
Обе земље траже гаранције за војну заштиту током процеса подношења захтева за чланство у НАТО, који би могао да потрају и до годину дана док га не одобре све чланице.
“Уверен сам да ћемо наћи рессења за безбедносне потребе које ће Шведска имати у прелазном периоду”, рекао је Столтенберг за СВТ.
Москва је упозорила Шведску и Финску на “озбиљне последице” и да би могла да распореди нуклеарно оружје и хиперсоничне ракете у својој ексклави Калињинграду ако Шведска и Финска постану чланице НАТО-а.
Макрон: Француска ће издвојити две милијарде долара за Украјину
Француска ће ове године повећати укупну финансијску помоћ Украјини са 1,7 милијарди на две милијарде долара, изјавио је председник те земље Емануел Макрон у видео-обраћању на међународној донаторској конференцији у Варшави.
“Хуманитарна помоћ становништву и економска ситуација у земљи услед уништавања цивилне инфраструктуре захтевају нови напор међународне заједнице”, рекао је Макрон.
Циљ конференције је да се пружи помоћ Украјини, која се суочава са економским и хуманитарним последицама сукоба са Русијом, а домаћини конференције су Пољска и Шведска у сарадњи са председницима Европске комисије и Савета Европе. (Ројтерс)
Залужњи: Украјини потребни вишецевни ракетни системи
Начелник Генералштаба украјинских оружаних снага Валериј Залужњи изјавио је да су његовој земљи потребни вишецевни ракетни системи (МЛРС) за одбрану од руских крстарећих ракета.
Он је након што је упознао америчког генерала Марка Милија, начелника здруженог Генералштаба америчке војске, о војној ситуацији у Украјини, рекао да је Русија наставила са нападима крстарећим ракетама.
“Стога је питање обезбеђивања Украјини вишеструких ракетних система као што су М142 ХИМАРС и М270 МЛРС од кључног значаја”, рекао је он. (Ројтерс)
„Српска стварност“ / Агенције /
