Mesto za reklamu
  1. 04. 2022.

Настављају се борбе око Славјанска и Мариупоља. Из Штаба самопроглашене ДНР тврде да се у Мариупољу предало 1.350 украјинских маринаца. Заменица украјинског премијера Ирина Верешчук изјавила да је договорено отварање девет хуманитарних коридора, укључујући и излазак цивила приватним аутомобилима из опкољеног Мариупоља.

Ипак потонула руска ракетна крстарица “Москва”

Руска ракетна крстарица “Москва” ипак је потонула данас током олује у Црном мору, након што јој је оштећен труп када је дошло до пожара и експлозије у складишту муниције, саопштило је Министарство одбране.

Москва је водећи брод Црноморске флоте Русије и пројекта 1164 Атлант, а под именом Слава поринут је 1983. године, док је садашњи назив добио 1996. године. Брод је опремљен са 16 ракетних лансера П-1000 Вулкан, домета од најмање 700 км, пренео је ТАС С.

Док је вучена у луку, крстарица “Москва” је изгубила стабилност због оштећења трупа проузрокованог детонацијом муниције и због олујног мора брод је потонуо, наводи се у саопштењу, преноси Таш.

Додаје се да је посада “Москве” евакуисана на бродове Црноморске флоте руске војске који су били у том рејону.

Министарство одбране претходно је саопштило да приликом експлозије муниције није оштећено складиште са ракетама.

Војска Украјине је раније данас саопштила да су њене снаге погодиле крстарицу ракетом “Нептун”, што је руско Министарство одбране демантовало.

Портпарол Пентагона Џон Кирби сматра да ће инцидент с руском крстарицом “Москва” краткорочно утицати на војни потенцијал Русије на мору, уз констатацију да Русија “има довољно капацитета на мору”.

Руска војска погодила 132 украјинска војна објекта

Руска војска погодила је 132 украјинска војна објекта, укључујући осам командних центара, саопштило је данас Министарство одбране Русије.

“Ракетне снаге и артиљерија погодиле су 132 објекта, укључујући осам командних центара, 110 положаја, четири артиљеријске батерије, складиште наоружања”, рекао је портпарол Министарства одбране генерал мајор Игор Конашенков, пренео је Спутњик.

Навео је да је руска авијација у последња 24 часа погодила седам војних објеката, укључујући складиште наоружања и шест положаја 54. и 128. бригаде у Донбасу.

Од почетка специјалне војне операције уништен је 131 авион, 104 хеликоптера, 245 противваздушних ракетних система, 448 дронова, 2.188 тенкова и друге оклопне технике.

Кличко: Две трећине оних који су отишли из Кијева се вратило у град

Градоначелник Кијева Виталиј Кличко изјавио је да се у тај град вратило две трећине становника који су из њега отишли након почетка рата.

“Две трећине Кијевљана се већ вратило. Враћају се сваког дана, упркос препорукама. Али, не можемо да забранимо, можемо само да препоручимо”, каже Кличко и додаје да се још не исплати враћати се у град – јавни превоз не ради, а на пунктовима се врше контроле.

Према Кличковим речима, градске власти се ослањају искључиво на препоруке војске која и даље упозорава на опасност од ракетних напада.

Украјинска војска: Настављају се борбе око Славјанска и Мариупоља

Генералштаб украјинске војске саопштио је да се борбе воде око Славјанска, Попасне, Курахова, као и око Мариупоља на истоку земље, преноси Укринформ.

Како се наводи, руска војска појачава ваздушне снаге у близини источне границе Украјине, артиљеријске јединице, оптимизује постојеће системе управљања, обавештајну и медицинску подршку.

Истиче се да настављају напади на на војну и цивилну инфраструктуру у области Харкова, Доњецка и Запорожја.

Власти самопроглашене ЛНР: Украјинске снаге пуцале на конвој са избеглицама

Украјинске снаге пуцале су на колону аутомобила са избеглицама у области Харкова, две особе су погинуле, а три повређене, саопштило је Генерално тужилаштво самопроглашене Луганске народне републике (ЛНР).

Наведено је да је из минобацача и митраљеза пуцано на колону аутомобила у којој су се цивили кретали из ЛНР у Украјину, преноси РИА Новости.

ДНР: У Мариупољу се предало 1.350 украјинских маринаца

Број украјинских маринаца који су се предали у Мариупољу достигао је 1.350, саопштио је штаб територијалне одбране самопроглашене ДНР, преноси Известија.

Раније је наведено да се предало 1.026 бораца.

Верешчук: Договорено девет хуманитарних коридора

Заменица украјинског премијера Ирина Верешчук рекла да је договорено отварање девет хуманитарних коридора, укључујући и излазак цивила приватним аутомобилима из опкољеног Маријупоља.

Остали коридори воде су из Бердјанска, Токмака и Енерходара, а биће у оптицају и они у Луганску ако руске снаге престану са гранатирањем, навела је Верешчукова.

Ле Пен: Зеленски тражи од Запада више него што је могуће

Лидер француске деснице и кандидаткиња за председника Француске, Марин ле Пен, сматра да украјински председник Володимир Зеленски тражи од Запада више него што може да му пружи.

“Зеленски жели више подршке. Понекад тражи више него што је могуће да се пружи”, рекла је Ле Пен за ТВ канал “Франце 2”, преноси агенција ТАС С.

Одговарајући на питања новинара, Ле Пен је прецизирала зашто се противи употреби термина “геноцид” у вези са догађајима у Украјини.

“Геноцид има правно врло јасну дефиницију и не уклапа се у ситуацију”, поручила је Ле Пен.

Истовремено, Ле Пен је истакла да не верује у могућност изолације Русије на међународној арени.

“То је велика светска сила”, рекла је кандидаткиња за председника Француске.

Напоменула је да подржава обнављање односа НАТО и Русије након окончања украјинског сукоба.

“Мислим да ће Запад имати много да изгуби ако, дугорочно гледано, Русија изабере сарадњу са Кином”, истакла је Ле Пен.

Поручила је да ће, уколико буде изабрана за председника државе, њена спољна политика бити заснована на принципима “независности, еквидистанце и трајности.”

Ле Пен ће се у другом кругу председничких избора, 24. априла, суочити са актуелним председником Емануелом Макроном.

Зеленски ЕУ: Престаните да спонзоришете руску војну машину; Мађарска и Немачка блокирају нафтни ембарго Русији

Украјински председник Володимир Зеленски позвао је Евопску унију да уведе ембарго на руску нафту.

“Пре свега, потребан нам је ембарго на нафту. И јасна спремност Европе да се одрекне све руске енергије. Европска унија мора да престане да спонзорише руску војну машину”, рекао је Зеленски, преноси Гардијан.

Председник Украјине је додао да је о западним санкцијама Русији разговарао са групом међународних и украјинских експерата који су “проценили уведене санкције и како Русија покушава да их заобиђе”.

Навео је да је група припремила конкретне предлоге о томе како уклонити слабости у санкцијама и како одмах појачати санкције како би Русија осетила њихово деловање.

Мађарска и Немачка блокирају нафтни ембарго Русији

Председник Украјине Володимир Зеленски оптужио је данас Немачку и Мађарску да блокирају напоре ЕУ за увођење ембарга на увоз руских енергената, од чега Русија ове године, како се наводи, може да заради до 250 милијарди фунти (326 милијарди долара).

“Неки наши пријатељи и партнери разумеју да је дошло другачије време, да више није питање посла и новца. Ово је питање опстанка”, казао је Зеленски за Би-Би-Си.

Он је поновио захтеве Кијева да се што више оружја допреми Украјини, рекавши да украјинска војска не добија довољно брзо оружје како би одбила руски напад.

“САД, Велика Британија и неке земље ЕУ, покушавају да нам помогну и помажу нам. Али нам је помоћ потребна што пре. Кључна реч је сада”, казао је Зеленски.

Грушко: Мере Русије ако Шведска и Финска уђу у НАТО

Москва ће предузети неопходне безбедносне и одбрамбене мере уколико Шведска и Финска уђу у НАТО, изјавио је данас за ТАСС заменик руског министра спољних послова Александар Грушко.

“Јасно је да је наша граница са Финском дуга 1.300 километара. То ће значити радикалну промену војне и политичке ситуације и разумљиво је да ћемо бити принуђени да преузмемо безбедносне и одбрамбене

мере које сматрамо неопходним. То је суштина војног развоја”, поручио је Грушко одговарајући на питање о могућности да Русија постави нуклеарно оружје у балтичком региону.

Рекао је да није спреман да одговори да ли је у садашњим условима могуће приступање Шведске и Финске НАТО.

“Деценијама је неутрални статус ових држава обезбеђивао веома висок ниво њихове безбедности и уопште безбедности у том региону, који је био регион мира и сарадње и, што је најважније, веома поуздана платформа за изградњу добросуседских односа са нама”, указао је руски дипломата.

Он је истакао да их њихов неутрални статус није омео на било који начин од развијања ближих веза са Европском унијом и евентуалног чланства.

“На основу рационалних промишљања и виталних интереса народа који живе на северу Европе, постојеће стање се мора сачувати”, нагласио је Грушко.

Према речима руског дипломате, у супротном, то ће, како каже, озбиљно погоршати војну ситуацију и довести до најнепожељнијих последица које треба избећи.

Казао је да Русија одржава дипломатске контакте са Шведском и Финском, иако су Стокхолм и Хелсинки укључени у антируску кампању.

“Дипломатски контакти су увек ту као и амбасаде. Међутим, Шведска и Финска су се придружиле санкцијама, учествују у антируској кампањи Запада, то је данас реалност,” поручио је Грушко одговарајући на питање о контактима Москве са Хелсинкијем и Стокхолмом усред разговора о њиховом могућем уласку у НАТО.

„Српска стварност“ / Агенције /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here