- 05. 2022.
Лидери групе седам најразвијенијих земаља света обећали су на онлајн састанку са украјинским председником Володимиром Зеленским да ће додатно економски изоловати Русију. Из Маријупоља се наставља евакуација цивила.
Помоћ Украјини у оружју и војној опреми, као и нове санкције Русији обећао је током разговора са Зеленским у Кијеву и канадски премијер Џастин Трудо, док је у украјинској престоници боравила и прва дама САД Џил Бајден.
САД су увеле нове санкције уперене против руског руководства. Санкцијама су обухваћена три телевизијска канала, руководство “Гаспром” и “Сбербанке” а уведене су визе и за 2.600 руских и белоруских званичника за које САД тврде да “подривају украјински суверенитет и крше људска права”.
Руско министартсво одбране тврди да је оборила један украјински авион Су-25 и беспилотну летилицу док украјинске снаге тврде да су руске снаге у више наврата испаљивале пројектиле на Одесу са црног мора.
Шмихал: Украјина не може да извезе 90 милиона тона пољопривредних производа
Украјина не може да извезе око 90 милиона тона пољопривредних производа зато што Русија блокира луке, изјавио је украјински премијер Денис Шмихал.
Навео је да би то могло довести до глобалне кризе хране. Шмихал је рекао да та криза није изазвана санкцијама против Русије, већ акцијама Русије да блокира украјинске луке, преноси Укринформ.
Навео је да је преко лука ишло 70 одсто овог извоза украјинских пољопривредних производа.
Шмихал је у интервјуу за РБЦ-Украјина рекао и да одлука о укидању забране путовања за мушкарце зависи од позиције војске.
“Током ванредног стања то није планирано. Овде, заправо, војска одлучује, али верујем да док траје рат сви мушкарци треба да буду у Украјини”, рекао је шеф владе.
Према подацима Кабинета министара, Украјину је напустило око 5 милиона људи.
“Званично забележена цифра је 4,7 милиона. У протекле нешто више од две недеље, 700.000 Украјинаца се већ вратило. И сваки дан више се враћа него што одлази из Украјине. То осећамо по томе што су градови пуни, по обнављању рада. Ако је 32 одсто пословање било заустављено, сада је само 17 одсто”, додао је Шмихал. (Укринформ, Униан)
Борељ: ЕУ да размотри могућност заплене руских девизних резерви
Европска унија требало би да размотри могућност заплене замрзнутих руских девизних резерви како би помогла у плаћању трошкова за обнову Украјине после рата, изјавио је високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозеп Борељ.
Борељ је у интервјуу за “Фајненшел тајмс” рекао да би било логично да ЕУ уради исто оно што су Сједињене Државе урадиле са имовином авганистанске Централне банке након што су талибани дошли на власт, преноси агенција Ројтерс.
“Имамо новац у џепу и неко мора да ми објасни зашто је то добро за авганистански новац, а није добро за руски новац”, рекао је Борељ.
Вашингтон је замрзнуо авганистанска средства након што су талибани преузели власт у тој земљи и планира да искористи тај новац за помоћ авганистанском народу, док ће остатак задржати за могуће тужбе против исламистичких милитаната у вези са тероризмом, подсећа Ројтерс.
ЕУ: Корак смо ближи увођењу нових санкција Русији
Владе земаља Европске уније пришле су корак ближе договору о увођењу оштријих санкција Русији, које укључују забрану куповине руске нафте, али ће се разговори наставити данас како би се земљама које су највише зависне од руских енергената омогућило да могу да се носе са санкцијама.
Амбасадори 27 чланица ЕУ се од 4. маја састају на дневном нивоу како би разговарали о детаљима шестог пакета санкција које циљају Москву због напада на Украјину, пренео је Ројтерс.
“Савет европских влада је уједињен по питању потребе да се усвоји шести пакет санкција. Врло значајан напредак постигнут је данас по већини мера”, наводи се у заједничком саопштењу Европске комисије и француске делегације која тренутно председава ЕУ.
Кључно питање је како обезбедити нафтне деривате Мађарској, Словачкој и Чешкој, које умногоме зависе од руске нафте коју добијају уз помоћ цевовода из совјетске ере и сада је потребно наћи алтернативу, додаје Ројтерс.
“И даље имамо да завршимо посао, у духу солидарности, гаранција које су неопходне за снабдевање чланица ЕУ, које су у специфичној ситуацији због тога што су цевима повезане са Русијом”, додаје се у заједничком саопштењу.
Да би се све чланице ЕУ сложиле, Комисија је предложила у петак измене на планирани ембарго на руску нафту, како би три земље добиле више времена да промене добављача енергената, навели су извори из ЕУ.
Према иницијалном плану, све земље чланице ЕУ би требало да престану да купују руску сирову нафту и руске рафиниране производе до краја 2022. године.
Измењени програм би дао Мађарској, Словачкој и Чешкој време да унапреде рафинерије како би могле да добијају нафтне деривате са других локација, и тако добиле време да се енергетски одвоје од Русије до 2024. (Ројтерс)
„Српска стварност“ / Агенције /
