- 06. 2022.
Према јунском Извештају Светске банке о глобалним економским изгледима, раст бруто домаћег производа Србије требало би да достигне 3,2 одсто у овој години и 2,7 одсто у 2023. Прогноза глобалног раста за 2022. мања је скоро за трећину – на 2,9 одсто – преноси Ројтерс.
Процена привредног раста Србије за обе године смањена је за по 1,3 одсто у односу на јануарска предвиђања ове међународне финансијске институције.
Светска банка такође прогнозира да ће раст Србије у 2024. години убрзати на 2,8 одсто.
Упозоравајући да је руски напад на Украјину повећао штету изазвану пандемијом ковида-19 и да се многе земље сада суочавају са рецесијом, Светска банка је смањила своју прогнозу глобалног раста за 2022. скоро за трећину – на 2,9 одсто.
Рат у Украјини је појачао успоравање глобалне економије, која сада улази у ситуацију која би могла да постане дуготрајан период слабог раста и повишене инфлације, навела је Светска банка у извештају о глобалним економским перспективама, упозоривши да би изгледи могли даље да се погоршавају, преноси Ројтерс.
Председник Светске банке Дејвид Малпас је рекао на конференцији за новинаре да би глобални раст могао да падне ове године на 2,1 посто и на само 1,5 одсто у 2023, што би могло да сведе раст по глави становника близу нуле, ако се негативни ризици обистине.
Малпас је навео да је глобални раст спутан ратом, новим ковид мерама локдауна у Кини, прекидима у ланцу снабдевања и растућим ризиком од стагфлације, односно од периода слабог раста и високе инфлације који је последњи пут виђен 70-их година прошлог века.
“Данас постоји велика опасност од стагфлације. Успорен раст ће вероватно трајати током целе деценије због слабих инвестиција у већем делу света. С обзиром на то да је инфлација сада на вишедеценијском високом нивоу у многим земљама и да се очекује да ће понуда споро расти, постоји ризик да ће инфлација остати висока у дужем периоду”, написао је Малпас у предговору новом извештају.
У документу се предвиђа да ће темпо глобалног раста између 2021. и 2024. успорити за 2,7 одсто поена, додао је он, што је више него двоструко од успоравања забележеног између 1976. и 1979. године.
Светска банка у извештају такође упозорава да су подизања каматних стопа ради стављања инфлације под контролу крајем 1970-их била толико велика да су изазвала глобалну рецесију 1982. године и низ финансијских криза на тржиштима у успону и економијама у развоју.
Ајхан Косе, директор сектора Светске банке који припрема прогнозу, рекао је новинарима да постоји “стварна претња” да би пооштравање финансијских услова брже него што се очекивало могло да гурне неке земље у врсту дужничке кризе каква је постојала осамдестих година.
„Српска стварност“
