- 12. 2019.
Прослава десетогодишњице рада позоришта Пилипенда одржана је у Српском центру Бонириг у присуству великог броја наших људи који су подржавали њихов рад и уз богат уметнички програм и незаборавно дружење.
Десет година је прошло од првог појављивања мале групе ентузијаста која је одлучила да приреди прву позоришну представу. Од тада изведене су многе представе и позориште Пилипенда оставило је запажен траг на културној сцени Срба у Сиднеју и читаве Аустралије.
Учеснике манифестације је поздравио један од оснивача, глумац и директор позоришта Сергеј Кожул и подсетио на рађање ове културне институције веома значајне за српску заједницу Сиднеја и Аустралије.
„Не тако давне 2009.године извели смо прву позоришну представу. Био је то Јазавац пред судом нашег великана Петра Кочића и представљање његовог јунака Давида Штрпца. Тај задатак успешно су извели ентузијасти Раде Радовић, Дарио Моцоња, Душко Тимарац и моја маленкост и тако је све почело” – рекао је Кожул.
Од самог оснивања глумци позоришта Пилипенда били су актери на готово свим културним дешавањима у српској заједници. Биле су то вечери поезије, рецитација, монолози, којима су дали свој допринос у културно-уметничким програмима које су организовали Срби.
„Позориште Пилипенда је 2014. поставило представу Сумњиво лице, и тада смо већ имали дванесторо глумаца. Неки међу њима су били чак професионални глумци, а неки аматери, који су имали посебан дар и успешно се предтављали на сцени. То су били велики ентузијасти, или како ја то волим да кажем, аматери са одликама врхунских професионалац. Љубављу створена је представа којом смо се представљали публици у Сиднеју и Мелбурну. Наравно на задовољство публике. Те исте године добијамо и једно велико појачање. Придружила нам се талентована дипломирана глумица Кристина Брзић, која се са породицом доселила у Аустралију. Најпре се публици представила својом монодрамом „Дупло огледало“, а потом је преузела улогу Марице у представи Сумњиво лице. Исте 2014.године реализовали смо и представу о Николи Тесли, у сарадњи са Удружењем Никола Тесла Српски. Био је то први пројекат наше представе на енглеском језику. 2016. године припремљена је представа „Чаробни кофер госпође Икс“ коју играмо Кристина Брзић и моја маленкост” – наставио је своје сећање глумац и директор Кожул.
Српско позоришту окупљало је младе који су најчешће имали сценско искуство као чланови фолклорних група и музичаре у којима су свирали млади, али и они старији.
Циљ позоришта био је не само да забави, него и да очува пре свега наш српски језик и неговање српске културе и националних вредности – указује Кожул и додаје:
„ И на крају морам да истакнем наш последњи пројекат – представу „Задња станица“, коју су многи већ видели. Представа је сјајно примљена и за то свакако највећу заслугу има наш нови члан, дипломирани глумац из Београда, Борис Митровић. Борис је дипломирао у класи познатог глумца и професора, Небојше Дугалића. Доласком Бориса унета је нова енергија у наше позориште и он је једна нова снага и подстрек да будемо још бољи. Хвала му на томе и хвала свима Вама који нас подржавате – закључио је директор позоришта Сергеј Кожул.
Између приче, песме и музике било је наравно и игре у колу. Трпеза је била богата и служили су се по обичају српски специјалитети.
У години великог јубилеја, позориште Пилипенда се похвалило и бригом о деци и младима, а то је формирање драмске секције за најмлађе. Рад са децом, управо на очувању писане и изговорене речи је од великог значаја. Кроз драмске радионице, деца вежбају кратке сцене и приче, у исто време учећи и вежбајући српски језик. Захваљујући томе српска омладина је у прилици да се упозна се српском литературом, културом и уметношћу. Тако да сада знају ко је Меша Селимовић, Иво Андрић, Бранислав Нушић, Борислав Пекић, Петар Кочић, па онда и сродни нам Тургењев, Достојевски, Чехов, Јесењин. Позоришна група Пилипенда је ту да подсети, научи и усмери – чуло се те вечери.
Учесницима догађаја обратио се и глумац Борис Митровић:
“Прошле године у мају месецу на чувеној сцени ‘Петар Краљ’ у позоришту Атеље 212 у Београду сам се и заклео да ћу вечно и верно служити уметности. Тада сам одиграо чувену улогу Константина Гавриловића у Чеховљевом комаду ‘Галеб’. Радећи скоро годину дана на тој улози још једном сам себи потврдих колико је тежак живот професионалног глумца. Ипак, све радим са задовољством. Стицајем околности стигао сам на други крај света и нашао се у позоришту Пилипенда. Оно што ме је одмах привукло јесте да позориште ослушкује захтеве свог народа и изводи представе у којима се сваки наш човек може пронаћи. Позоришна група Пилипенда има јасан циљ, а то је очување наше културе и наша дела неговање нашег језика и уметности. Зато сам овде и срећан сам због тога. – рекао је Борис Митровић.
Учеснике догађаја је поздравио и благословио и отац Перић, позивајући их да никада не забораве ко су и одакле су и да буду хумани и да помогну оне у невољи, а сада страдале у великом пожару у Новом Јужном Велсу.
У уметничком програму наступили су: Балкан етно оркестар, деца Пилипенде, фолклорне групе Српског центра, фолклорне групе КУД Извор, трубач Столе, Теодора Ђукић на хармоници. Теодора је свирала класичну музику Јохана Себастијана Баха и народна кола. Српску поезију говорили су Душан Тимарац, Сергеј Кожул и о. Миодраг Перић. Своје ликовне радове изложила је Аленка Огњеновић, а Драгиша Павловић је представио своје иконе. Са догађаја у дворани која је била испуњена до последњег места сви су отишли веома задовољни.
„Српска стварност“ /Текст и фото: Никола Јовић /
