- 12. 2020.
Посланици Скупштине Србије расправљају о Предлогу буџета за 2021. годину и сету пратећих закона. На почетку седнице искористили су своје право да поставе питања представницима извршне власти.
Посланик Сиоцијалистичке партије Србије Тома Фила на почетку седнице Скупштине Србије предложио је да парламент једном месечно расправља о ситуацији у јужној српској покрајини, како би се видело да Србија није заборавила Косово и Метохију.
Одговарајући на ово питање Ивица Дачић, председник парламента рекао је да ће се тема Косово ускоро наћи у пленарном заседању, а то је обећао, како је рекао, и председник државе.
„Ако може Савет безбедности редовно да се бави Косовом и Метохијом, зашто то не би био случај са српским парламентом, а не да са телевизије сазнајемо шта се тамо дешава. Осим тога занима ме и да ли ће влада Србије формирати неко тело које ће бринути о току суђења представницима ОВК у Хагу“, рекао је Фила, напоменувши да до доласка ове власти Србија, за разлиу од Хравтске, није помагала ни у ком случају адвокатима оптужених из Србије, иако се знало да је хашки суд антисрпски, а да Наташа Кандић у самом хашком трибуналу имала канцеларију.
Одговарајући на ове примедбе Дачић је рекао да ће држава свакако помоћи овом новом суду за злочине ОВК, да остаје обавеза припреме докумената и заштита сведока, како би се дошло до правде.
Александар Мирковић, посланик Српске напредне странке запитао је чланове РЕМ-а да ли виде нешто спорно у понашању медија која су под контролом Драгана Ђиласа. Он је рекао да је свако од посланика који је протекле недеље говорио о малверзацијама Драгана Ђиласа и 619 нелегално стечених милиона динара, али и о 35 некретнина његовог брата Гојка, био је изложен хајци, а парламент је називан најгорим погрдним именима.
Посланици Скупштине Србије су после постављених посланичких питања наставили седницу на којој је предвиђено да се расправља о предлогу државног буџета за 2021. годину и пратећим законима.
По предлогу Владе Србије, у наредној години ће приходи буџета бити 1.336,3 милијарде динара а расходи 1.514,8 милијарди динара, тако да ће дефицит бити три одсто бруто домаћег производа (БДП).
Министар финансија Синиша Мали, који образлаже предложени буџет, рекао је раније да је буџет за 2021. усмерен на подизање животног стандарда грађана, али је и развојни, јер ће 330 милијарди динара, односно 5,5 одсто БДП-а, бити издвојено за капиталне инвестиције. Додао да би тако конструисан буџет следеће године требало да омогући привредни раст од шест одсто. Пројектовани дефицит је 178 милијарди динара, што је три одсто БДП-а.
Kада је реч о првом стубу, подизању животног стандарда, Мали је рекао да ће од 1. јануара пензије бити повећане за 5,9 одсто, минимална цена рада за 6,6 одсто, као и повећање плата у јавном сектору.
Истакао је да ће од 1. јануара пет одсто повећање плате добити медицински радници, док ће остали запослени у јавном сектору добити 3,5 одсто, а осталих 1,5 одсто повећања они ће добити од 1. априла.
Мали је казао и да ће војници, поред тога, добити додатно повећање до десет одсто.
Подсетио је да је у оквиру Програма “Србија 2025”, циљ државе да просечна плата у Србији до 2025. године буде 900 евра, а просечна пензија 430 евра.
Од тог циља, истиче Мали, држава не одустаје и наводи да ће “сваки уштеђени динар” бити искоришћен за повећање плата и пензија.
Тим повећањем, објашњава министар, повећава се тражња јер грађани више купују, док привредна активност, подстакнута том тражњом, наставља да расте.
Друга битна ставка буџета за наредну годину, наводи Мали, јесте издвајање новца за капиталне инвестиције, јер се, објашњава, показало да када држава улаже ауто-путеве, индустријске паркове, развој и рехабилитацију железнице, да се на тај начин подстичу и приватне инвестиције.
Мали наводи и да је Фискални савет поздравио већи буџет за капиталне инвестиције.
“Следеће године 330 милијарди динара, што је 5,5 одсто БДП-а, биће издвојено за капиталне инвестиције”, нагласио је Мали.
На списку тих инвестиција налазе се изградња Моравског коридора, аутопут Прељина-Пожега, брзе саобраћајнице Иверак-Лајковац, аутопут Ниш-Плочник, аутопут Рума-Шабац-Лозница.
Мали каже да следеће године почиње изградња Фрушкогорског коридора, док се за нови пут “Вожд Kарађорђе”, који ће повезати Шумадију са источном Србијом, ради пројекат који ће бити завршен наредне године, а реализација почиње 2022. године.
У буџету је издовојен новац и за нове индустријске паркове, за наставак рехабилитације пруга, као што су Ниш-Димитровград и брза пуга од Београда до Новог Сада.
Министар је навео и да предлог буџета предвиђа још већа улагања у пољопривреду, културу и здравство због изградње инфраструктуре и набавке опреме.
Навео је и да после више деценија у 2021. креће пројекат изградње метроа у Београду.
Затим, изградња домова здравља у Лозници, Аранђеловцу, Смедеревској Паланци и Врању.
Такође, завршетак KЦ Србије у Београду, градња KЦ Војводине и KЦ Kрагујевац.
Министар очекује да ће тако конструисан буџет следеће године омогућити да привреда оствари раст од шест одсто, да ће подстаћи приватне инвеститоре, стране и домаће, да наставе да улажу, али и да ће направити добру основу за 2022. и 2023. годину.
Дневним редом утврђено је да се време за расправу удвостручује на десет сати. У среду је предвиђена расправа о пратећим законима док се у четвртак очекује разматрање амандмана.
Потом би о Предлогу буџета посланици требало да гласају послеподне или увече.
„Српска стварност“
