- 01. 2020.
Министарство заштите животне средине Владе Републике Србије саопштило је данас да је решавање проблема квалитета ваздуха издвојило као један од приоритета у оквиру рада на унапређењу стања животне средине у Србији.
У саопштењу се наводи да је Министарство, сходно томе, од свог оснивања, односно у протекле две године, указивало на сложене и дугорочне узроке и последице овог проблема и заједно са цивилним сектором, медијима, стручњацима предлагало примену мера и јачање свести најшире јавности.
Србија се налази у региону који има проблем са аерозагађењем, посебно у градовима, при чему су највећи загађивачи ваздуха у зимским месецима термоенергетски и индустријски сектор, градске топлане, а нарочито индивидуалне котларнице и саобраћај.
Проблем аерозагађења додатно усложњавају и географски и микроклиматски услови, недостатак ветрова, кошаве и кише.
Кључ за решавање аерозагађења је на локалу, у општинама и градовима, где се грађани суочавају са тим проблемима, а на то их обавезује Закон о заштити ваздуха који прописује да су локалне самоуправе обавезне да воде бригу о квалитету ваздуха у својим срединама и да израде краткорочне и дугорочне планове квалитета ваздуха, на основу којих примењују мере заштите ваздуха и људи.
Како је прописано чланом 31 Закона о заштити ваздуха, обавеза надлежног органа јединице локалне самоуправе јесте да донесе План квалитета ваздуха, са циљем да се постигне одговарајући квалитет ваздуха или ако постоји стално загађење ваздуха на одређеном простору.
Истовремено, чланом 74 прописана је надлежност АП Војводина и јединица локалне самоуправе над инспекцијским надзором на њиховој територији и објектима.
Препознајући ургентност и значај предузимања мера за побољшање квалитета ваздуха у локалним заједницама, Министарство је током протекле две године имало низ састанака са представницима локалних самоуправa, посебно Београда, Ниша, Ужица, Смедерева, Ваљева, Косјерића и Владимираца.
Реч је о градовима и општинама, који су међу најугроженијим аерозагађењем, а Министарство им је пружало стручну подршку и предлоге за решавање тих проблема као и финансијску помоћ у гашењу котларница.
Министарство заштите животне средине је у више наврата упозорило јединице локалних самоуправа на њихову законску обавезу израде поменутих планова, и затражило извештаје о испуњавању ове обавезе.
Од 145 контактираних локалних самоуправа, до сада је 66 општинских и градских управа доставило извештај, од којих се 29 изјаснило да ће у 2020. години вршити мерење квалитета ваздуха, 16 се обавезало да планира мере и активности, а 21 се изјаснила да не врши мерење квалитета ваздуха нити планира израду планова.
С тим у вези, Министарство проверава постојање таквих планова у општинама и градовима, и за оне који нису то урадили, примениће се прописане санкције, односно упутиће се на обавезе примене мера на које их Закон обавезује.
Министарство је у оквиру својих надлежности предузело и инспекцијски надзор великих емитера штетних гасова. Републичка инспекција за заштиту животне средине је у 2018. години обавила 83 инспекцијска надзора великих емитера штетних гасова и поднела једну прекршајну и 13 пријава за привредне преступе.
У 2019. години обављена су 94 инспекцијска надзора о квалитету ваздуха и при том су изречене једна прекршајна и 12 пријава за привредне преступе.
Министарство и даље остаје отворено и спремно да, као и до сада, пружи сваку помоћ локалним самоуправама у планирању и реализовању мера за побољшање квалитета ваздуха у овим општинама.
Свесно проблема недовољног броја мерних станица, као основе за поступање у овој области, Министарство је у циљу добијања података о квалитету ваздуха, у 2019. години издвојило 25,2 милиона динара за побољшање мониторинга у оквиру Државне мреже Агенције за заштиту животне средине.
Министарство спроводи меру пошумљавања као најефикаснију и најјефтинију меру за унапређење стања животне средине, а посебно за побољшање квалитета ваздуха, не само у националним, већ и регионалним и међународним оквирима.
У оквиру кампање пошумљавања, Министарство је у 2018. години издвојило 41 милион динара на основу чега су реализовани пројекти пошумљавања у 12 локалних самоуправа (150 хектара), а у 2019. години је за ове сврхе опредељен исти износ средстава, које је искористило 12 општина за реализацију 13 пројеката пошумљавања јавних површина аутохтоним садницама (на 131 хектару).
Министарство и у овој години, такође, планира 41 милион динара за пошумљавање, а спроводи и припрема пројекте по чијем ће се усвајању применити низ мера које ће допринети бољем квалитету ваздуха у Србији.
У току је успостављање система заштите ваздуха, коју се реализује у оквиру међународног пројеката Стратегије заштите ваздуха (IPA пројекат).
Поред предлагања и непосредне техничке подршке у примени ових активних мера побољшања квалитета ваздуха, Министарство је на бројним скуповима различите сегменте друштва подстицало на укључивање у решавања овог проблема, попут представника институција, цивилног сектора, медија и привреде и стручњака.
Тим поводом, остварује се стални контакт са медијима, а посебно у протеклих 15 дана, када је било 260 објава у медијима, који су пренели изјаве, ставове и предлоге Министарства заштите животне средине о овој теми.
Како је на манифестацији Министарства „Смањимо емисију штетних гасова и делујмо еколошки“ која је одржана 29. септембра 2019. године истакнуто, Србија мора кренути са озбиљним мерама како би се емисија смањила, побољшао квалитет ваздуха, предузеле стратешке мере у бројним секторима, и сви заједно повели рачуна о будућности Србије, ако нам је до ње стало.
За све ово су потребна огромна новчана средства и подршка, а мере које је неопходно спровести су израда планова квалитета ваздуха локалних самоуправа, гашење индивидуалних котларница, промена енергената који се користе и интензивни наставак заштите ваздуха од термоелектрана и електро-енергетских капацитета.
Такође, потребно је забранити увоз аутомобила и возила са Еуро 3 мотором, реорганизовати и редуковати саобраћај, прећи на употребу возила са чистијим погоном и увести различите олакшице за њихову куповину и коришћење, појачати технички преглед возила и споводити пошумљавање.
Од свих предложених и неопходних мера, Министарство заштите животне средине има формалну надлежност једино када је реч о изради планова квалитета ваздуха локалних самоуправа, додаје се у саопштењу.
„Српска стварност“
