- 11. 2021.
Поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату, настрадалима у Великом рату полагањем венаца одата је почаст на Спомен – костурници бранилаца Београда, а председник Скупштине Србије Ивица Дачић поручио је тим поводом да је данашњи дан дан великог поноса нашег народа и истакао да смо дужни да њихову жртву памтимо и сваког другог дана, а не само данас.
Дачић је указао на то да је још летњих дана 1914. године нашим прецима било јасно шта морају да ураде и нису постављали питање зашто морају да обуку униформу и узму пушку иако је прошло само годину дана од када су оставили пушку и скинули униформу.
“Нема куће у Србији која није дала жртву. Цео свет се нашој земљи дивио и скидао капу нашим херојима”, казао је Дачић и подсетио да је на мировној конференцији у Версају 1919. године речено да је Србија изгубила 1.250.000 укупног становништва, што је представљало трећину становништва, а 60 одсто мушке популације радно способне.
Дачић је истакао да би мало која земља, можда ниједна, могла после тога да се уздигне и обнови.
“Ко је осим Србије кренуо даље као победник у обнову. Мало је таквих народа, ако их уопште има”, навео је Дачић и рекао да о нашим јунацима не причамо само ми тако и у том смислу подсетио на речи француског генерала Франша де Переа који је говорио да су ти јунаци сељаци, слободни и горди на своју расу, господари својих њива.
Истакао је да је цена коју смо платили била огромна и додао да то уједно показује и вредност онога што смо бранили.
“Србија се сећа деда и прадевова, мајки пре једног века, нихове жеље да буду слободни и живе како хоће. Можда смо у прошлости некада и заборавили то херојство, али данас смо овде да кажемо да се то никада више неће догодити”, истакао је Дачић и у име целе Србије одао пошту херојима који су похрањени у Београду, али и широм Србије, Балкана, Европе и света.
“Имали су зашто да живе, имамо за шта да их памтимо и славимо”, поручио је председник парламента Ивица Дачић.
Након што је Дачић положио венац на Спомен – костурницу бранилаца Београда у Великом рату, интонирана је химна “Боже правде”, а након тога венце су положили и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић, делегације Министарства одбране и Војске Србије, заменик градоначелника Београда Горан Весић, потпмци краљевске породице Карађорђевић, представници удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије те дипломатског кора.
Србија је у Првом светском рату изгубила, према проценама, између 1,1 и 1,3 милиона становника што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60 одсто мушке популације.
Дан примирја у Првом светском рату обележава се у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су као централне силе које су се бориле – Немачка и Аустроугарска, а на другој страни, силе Антанте – Русија, Француска и Велика Британија потписале примирја у 11.00 сати.
Примирје је потписано на територији данашње Француске на линији ратовања, у посебном вагону француског маршала Фердинанда Фоша у шуми у близини Компјења.
Први светски рат је формално завршен Версајским мираом 28. јуна 1919. године.
Пошта настадалима у Великом рату на Француском војном гробљу
Поводом Дана примирја у Првом светском рату, настрадалим француским војницима у Великом рату одата је пошта на Француском војном гробљу у Београду, а церемонија је започела интонирањем химни Србије и Француске.
Венце су положили амбасадор Француске у Србији Пјер Кошар, у име Града Београда заменик градоначелника Горан Весић, затим амбасадор Русије Александар Боцан – Харченко, амбасадор САД Ентони Годфри, амбасадор Немачке Томас Шиб, амбасадори Грчке, Канаде…
Амбасадор Француске казао је да има привилегију да само дан након што је предао акредитиве председнику Александру Вучићу предводи један овакав догађај и истакао да је Дан примирја у Првом светском рату важан за српски и француски народ.
Захвалио је властима у Србији што негују сећање на страдале француске војнике, као и на све друге настрадале у Великом рату.
Своје обраћање завршио је повицима: “Живела Француска, живела Србија, живело пријатељство између наших народа”.
„Српска стварност“
