- 11. 2019.
Министар здравља у Влади Републике Србије Златибор Лончар изјавио је данас да се процењује да у Србији приближно 710.000 одраслих становника има дијабетес, при чему око половину оболелих чини радно способно становништво.
Лончар је на скупу поводом Светског дана борбе против дијабетеса, који се данас обележава, истакао да је у нашој земљи та болест пети водећи узрок умирања.
Министар је упозорио и на то да се дијабетес 2 све чешће дијагностикује код деце и адолесцената, и то као последица растуће епидемије гојазности.
Према његовим речима, због велике учесталости и бројних компликација које га прате, дијабетес намеће велики економски терет свим националним здравственим системима и читавом друштву.
Он је навео податак да су трошкови здравствене заштите оболелих од дијабетеса два до три пута већи у односу на особе које немају ту болест и износе 12 одсто свих трошкова у здравству.
Лончар је рекао да је иницирано обнављање саветовалишта за дијабетес у домовима здравља, а посебна пажња усмерена је на унапређење електронског система евиденције, односно регистра за дијабетес.
Регистар је значајна карика у систему интегрисане здравствене заштите јер омогућава брз приступ и размену информација и бољу координацију свих пружаоца здравствених услуга, истакао је министар.
Он је, такође, навео да је донета одлука о томе да од 1. јануара наредне године деца која примају инсулинску терапију добију сензоре за мерење шећера у крви о трошку РФЗО.
Председник Републичке стручне комисије за шећерну болест Небојша Лалић истакао је да се у нашој земљи, као и у Европи, број оболелих од дијабетеса стално повећава.
Он је нагласио важност интензивне едукације лекара и медицинских сестара, додавши да су дијабетолошки тимови из 150 домова здравља прошли едукацију о најновијим сазнањима која се могу применити у пракси.
Лалић је указао на то да су само две од седам земаља централне Европе увеле обавезан регистар за дијабетес, при чему је Србија једна од њих.
Члан Републичке стручне комисије за дијабетес Ивана Ракочевић навела је да за дијабетолошку здравствену заштиту није одговоран само здравствени систем, већ је потребан мултидисциплинарни приступ.
Урађен је велики посао што се тиче регистра за дијабетес. Он има значајну улогу и кроз мониторинг индикатора квалитета који омогућава ефикасније унапређење дијабетолошке здравствене заштите, а за циљ има смањење учесталости компликација ове болести и смртности оболелих, објаснила је Ракочевић.
Према њеним речима, крајњи циљ је смањење трошкова дијабетолошке здравствене заштите који у великој мери оптерећују здравствени буџет.
Председник Дијабетолошког савеза Србије Александар Опачић истакао је да је све више деце са дијабетесом и да је њима потребно обезбедити сензоре за континуирано мерење гликемије у крви.
„Српска стварност“
