- 02. 2021.
Србија данас обележава Сретење — Дан државности у знак сећања на 15. фебруар 1804. када је подигнут Први српски устанак под вођством вожда Карађорђа и када је 1835. године донет Сретењски устав, први модерни Устав Србије. Председник Србије Вучић честитао грађанима Србије Дан државности!
Председник Србије Александар Вучић је на Инстаграм налогу поставио видео-снимак на којем се, уз звуке химне Србије „Боже правде“, смењују фотографије најзначајнијих личности и догађаја из историје Србије.
„Срећан нам Дан државности!“, написао је председник Вучић.
Изасланик председника Републике Србије, генерални секретар председника Сузана Пауновић положила је венац на Споменик незнаном јунаку на Авали
Председница Владе Србије Ана Брнабић и председница Републике Српске Жељка Цвијановић присуствоваће свечаној државној церемонији обележавања Дана државности Србије.
Премијерка Ана Брнабић положиће венац код споменика вожду Карађорђу и говориће на свечаној церемонији прославе Сретења.
Председник Србије Александар Вучић уручиће поводом Дана државности Србије, одликовања заслужним појединцима и институцијама.
Међу добитницима одликовања су руски вајар Александар Рукавишњиков, аутор споменика Стефану Немањи, редитељ Емир Кустурица, патријарх московски и све Русије Кирил, као и познати музичар и песник Бора Ђорђевић.
Постхумна одликовања биће уручена и лекарима који су преминули током борбе са вирусом корона.
Поводом обележавања Дана државности Србије, по наређењу председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, припадници Гардијског батаљона извршили су у недељу почасну паљбу са Савског платоа на Калемегдану испаљивањем 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа.
Компанија Гугл је на својој уводној страници после поноћи уместо свог логоа поставила заставу Србије за кориснике у Србији, а повод је Дан државности који се данас обележава у нашој земљи.
Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.
*****
Честитке светских званичника за Дан државности
Поводом Дана државности Републике Србије, председник Александар Вучић је примио честитке бројних светских званичника.
Честитку су упутили председник САД Џозеф Бајден, председници Народне Републике Кине Си Ђинпинг, Руске Федерације Владимир Путин, председник Француске Емануел Макрон, председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, као и турски председник Реџеп Тајип Ердоган.
Честитке су стигле и од председника и премијера Мађарске Јаноша Адера и Виктора Орбана, председника Хрватске Зорана Милановића, председника Белорусије Александра Лукашенка, Бугарске Румена Радева, Румуније Клауса Јоханиса, Немачке Франк-Валтера Штајнмајера, Аустрије Александера ван дер Белена, председнице Грчке Катерине Сакеларопулу, Републике Кипар Никоса Анастасијадиса, Италије Серђа Матареле, Малте Џорџа Веле, Чешке Републике Милоша Земана, председнице Словачке Зузане Чапутове и председника Пољске Анджеја Дуде.
Председнику Србије празник су честитали и британска краљица Елизабета Друга, председник Ирске Мајкл Хигинс, Швајцарске Конфедерације Ги Пармелан, краљ Холандије Вилем-Александар, краљ Шпаније Фелипе Шести, председници Украјине Володимир Зеленски, и Државе Израел Рувен Ривлин.
Дан државности Републике Србије честитали су и председници Азербејџана Илхам Алијев, Јерменије Армен Саркисјан, Грузије Саломе Зурабишвили, Казахстана Касим-Жомарт Токајев и први председник те земље Нурсултан Назарбајев, Ирана Хасан Рохани, Египта Абдел Фатах Ел Сиси, Алжира Абделмаџид Тебун, краљ Марока Мухамед VI, председник Туниса Каис Саид, Државног већа и министара Републике Кубе Мигел Дијас-Канел Бермудес, као и председник Републике Кореје Мун Ђе и Индонезије Ђоко Видодо и краљ Тонге Тупоу Шести.
Национални дан Републике Србије честитали су и председник Уједињених Арапских Емирата шеик Халифа бин Зајед Ал Нахјан, потпредседник и премијер УАЕ шеик Мухамед бин Рашид Ал Мактум, као и престолонаследник Абу Дабија и заменик врховног комаданта Оружаних снага УАЕ шеик Мухамед бин Зајед Ал Нахјан.
Честитке су упутили краљ Саудијске Арабије Салман бин Абдулазиз Ел Сауд и престолонаследник Мухамед бин Селман бин Абдулазиз Ел Сауд, емир и заменик емира Државе Катар шеик Тамим бин Хамад Ел Тани и Абдула бин Хамад Ел Тани, султан Омана Хаитам бин Тарик, председник Пакистана Ариф Алви и Бангладеша Абдул Хамид, привремени генерални гувернер Канаде Ричард Вагнер – саопштила је Служба за сарадњу с медијима председника Србије.
Председник Владе Црне Горе проф. др Здравко Кривокапић упутио је најсрдачније честитке, поводом 15. фебруара – Дана државности Републике Србије, председници Владе Републике Србије Ани Брнабић и грађанима Србије.
И један од лидера црногорског Демократског фронта и председник НСД Андрија Мандић честитао је председнику Александру Вучићу и свим грађанима Дан државности Србије.
*****
Подсећање на доношење Сретењског Устава:
На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић – Карађорђе.
Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.
Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.
Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.
Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.
Према речима немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.
Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.
На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.
Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник. Глигорије Возаровић био је први који је укоричио и повезао Сретењски устав.
Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.
Велике силе сматрале су га превише либералним – у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.
Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.
После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.
„Српска стварност“
