- 12. 2018.
Министарка правде у Влади Републике Србије Нела Кубуровић састала се данас у Њујорку са председником Међународног резидуалног механизма за кривичне судове Теодором Мероном и бившим главним тужиоцем Хашког трибунала, а садашњим тужиоцем Механизма, Сержом Брамерцом.
Кубуровић, која представља Србију на седници СБ УН поводом новог шестомесечног извештаја о раду Механизма, поново је на састанку са Мероном поставила питање трансфера српских осуђеника због неадекватних услова у Естонији, где служе казну затвора.
Председник Механизма је током разговора пренео да је лично сагласан са тим да их је потребно преместити у неку другу државу, истакавши да саосећа са породицама српских осуђеника.
Такође, он је поздравио позитиван став Србије у вези са оснивањем информативног центра у Београду који би омогућио приступ архиви Хашког трибунала.
Према његовим речима, у току је припрема смерница на који начин државе то треба да учине, затим да се преведу судске пресуде на језик домаће државе, а предвиђено је и формирање архиве Трибунала.
Мерон је, говорећи о преосталим случајевима против Срба који се воде пред Механизмом, рекао да ће другостепена одлука против Радована Караџића бити донета до краја марта 2019. године.
Кубуровић је са тужиоцем Брамерцом разговарала о новом извештају о сарадњи држава бивше СФРЈ са Међународним резидуалним механизмом за кривичне трибунале.
Она је истакла да је Србија у протекле две године значајно унапредила капацитете Тужилаштва за ратне злочине, како би оно имало све неопходне услове за ефикасно процесуирање окривљених за најтежа кривична дела против човечности, без обзира на њихову националност или етничку припадност.
Брамерц је указао на то да је у новом извештају истакнут недостатак регионалне сарадње у оквиру процесуирања ратних злочина пред домаћим правосудним органима Хрватске, БиХ и Србије, затим неприхватљивост величања лица која су правноснажно осуђена за ратне злочине, као и значај посвећености свих држава проналажењу несталих особа.
Министарка је нагласила да се не слаже са тврдњом да не постоји регионална сарадња јер Србија редовно одговара на замолнице из БиХ и Хрватске, док таква спремност за сарадњу не постоји када је реч о српским замолницама.
Она је такођа подвукла да објављени мемоари Небојше Павковића не заслужују да буду тако оштро критиковани од стране тужиоца или Механизма, посебно због тога што је иста таква критика изостала када су у питању случајеви националног величања Насера Орића или Слободана Праљка.
„Српска стварност“
