- 10. 2020.
Српски национални савет Црне Горе саопштио је данас да се дискриминација српског народа наставља и након изборног пораза одлазеће власти и да су данас Срби угрожени и као мањински и као релативно већински народ.
Поводом одлуке црногорског Министарства за људска и мањинска права о расподели средстава за финансирање невладиних организација, Српски национални савет је саопштио да међу организацијама које су добиле 845.000 евра из буџета није било ниједне српске организације или удружења чији оснивачи нису повереници владајуће коалиције.
Српски национални савет објавио је и званичне статистичке податке о заступљености српског народа у државним институцијама.
Преносимо и текст саопштења у целости:
Министарство за људска и мањинска права Црне Горе коначно је окончало одлуке о расподели средстава за финансирање невладиних организација. У питању је финансијска подршка пројектима и програмима невладиних организација који доприносе заштити лица са инвалидитетом од дискриминације и промоције једнакости у 2020. години, развоју и унапређивању права мањинских народа и подршци родној равноправности. Комисије Министарства за наведена три конкурса поделиле су 845.000 евра искључиво организацијама које већ више година имају њихову подршку.
Наравно да међу тим организацијама није било ниједне српске организације или удружења чији оснивачи нису повереници владајуће коалиције. Рачунајући расподељена средства у Фонду за заштиту и остваривање мањинских права у висини од 1,2 милиона евра за 2020. годину само по основу ових издвајања повереници одлазеће власти у текућој години подржани су са више од два милиона евра.
Ако се то помножи са три године, у којима су српске организације изопштене из расподеле средстава за очување идентитета, долази се до цифре веће од 6,2 милиона евра, које је одлазећа власт издвојила за подршку организацијама и појединцима блиским својим програмским циљевима.
Дискриминација српског народа у Црној Гори присутна је и у свим другим сегментима живота и рада, што се посебно огледа у заступљености српског народа у државним институцијама, које по истраживањима званичних органа Црне Горе, изгледа готово симболично. Срба има незнатан број у Министарству унутрђањих послова и у неколико државних институција их има само симболично, а у већини их апсолутно нема ни симболично исказаним бројем 1.
Такав однос актуелне власти, нажалост, не забрињава ни политичке странке нити невладин сектор, који су годинама уочи расподеле средстава оспоравале право српским организацијама да у складу са законском регулативом добијају средства за очување идентитета.
О дискриминацији српског народа која се наставља и након изборног пораза одлазеће власти могло би се говорити у недоглед. А закључак је да постојаност српског народа у Црној Гори није призната, да српски народ нема свој статус и да не може користити ни права мањинског, ни релативно већинског народа.
„Српска стварност“
