Манифестацијом “Дани слободе”, Београд обележава 100. г. ослобођења у Првом светском рату. На платоу испред Скупштине града приређен је сценско-музички спектакл “Београдске сене”, а у холу двора отворена је изложба Амбасаде Француске. Архив града приредио је изложбу на тему ослобођења у Првом светском рату, а у Центру “Сава” одржава се Свечана академија.
- 11. 2018.
Београд је током Првог светског рата претрпео велика разарања. Од офанзивних дејстава град је страдао у раздобљу од почетка рата до октобра 1915. године, када је освојен у заједничком нападу немачке и аустроугарске војске. Само у једном дану на град је испаљено око 30.000 граната. Живот становника Београда за време окупације био је веома тежак, а највећи број људи није имао никаквих средстава за живот, а сам град је био изложен пљачки.
Након пробоја Солунског фронта, средином септембра 1918, створени су сви услови да српска војска, уз помоћ савезника, предузме офанзиву за ослобођење земље и престонице. Претходница Прве српске армије стигла је до Београда крајем октобра. Непријатељ није имао намеру да брани град, тако да су се у њему налазиле само малобројне немачке трупе које су се спремале за повлачење. Пре коначног повлачења, немачки војници су опљачкали све радње од Славије до Теразија, прекинули снабдевање водом и струјом и дигли у ваздух железнички мост на Сави.
Престоница је коначно ослобођена 1. новембра 1918. године. После тачно два месеца и 800 километара пређеног пута, тог дана у преподневним часовима српске јединице под командом војводе Петрa Бојовића ушле су у град. Иако је Београд пружао слику разореног и опљачканог града, становници су са великом радошћу дочекали слободу.
Градоначелник Београда Зоран Радојичић je положио венац на Спомен-костурницу браниоцима Београда у Првом светском рату. Спомен-костурница на Новом гробљу подигнута је 1931. године на иницијативу Удружења ратника и тадашње Управе града Београда. Њен аутор је чувени руски архитекта Роман Версхофској, а скулптуре су дело вајара Живојина Лазића.
Градоначелник Београда полаже венац на Спомен-костурницу
На Спомен-костурницу венце су положили и изасланик председника Републике Никола Селаковић, државни секретар Министарства француске војске Женејев Даријесек и амерички амбасадор Кајл Скот.
Претходно су Даријесекова, Радојичић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положили венце на Француско-српском гробљу, где је државна секретарка Даријесек подсетила на пријатељство француске и српске војске.
“Веома сам срећна што сам овде поводом обележавања стогодишњице ослобођења Београда након дугог, заморног и исцрпљујућег сукоба од 1914. године до 1918. године”, рекла је Даријесекова, напомињући да се данас такође обележава и пријатељство између француске и српске војске.
Даријесекова је подсетила да ће 11. новембра у Паризу на обележавању стогодишњице од потписивања примирја у Првом светском рата присуствовати 60 званичника, међу којима и председник Србије Александар Вучић.
Француско војничко гробље у Београду
У Историјском архиву Србије отворена је изложба “Београд 1918. Ослобођење Београда у Првом светском рату”.
Поводом века од ослобођења Београда, у холу Скупштине града Београда отворена је изложба сведочанстава грађана Србије о солидарности српских и француских војника и цивила у Првом светском рату, у организацији Амбасаде Француске.
Државни секретар при Министарству војске Француске Женевјев Дарјесек је, отварајући изложбу “Наша историја, наша сећања”, рекла да су Француска и Србија исткале нераскидиве везе, а неке од тих веза су исковане на бојним пољима Солунског фронта.
На отварању изложбе присутнима се обратио и градоначелник Београда Зоран Радојичић, који је рекао да ова изложба, кроз сећања људи, сведочи о важном пријатељству и савезништву за Србију.
Поводом обележавања стогодишњице од ослобођења Београда, на платоу испред Скупштине града одржан је музичко-сценски спектакл “Београдске сене”.
Музичко-сценски спектакл “Београдске сене”
Представом, по тексту Нине Џувер и у режији Владана Ђурковића, приказани су догађаји током ослобођења Београда који су илустрација држања српског народа током Великог рата, као и његова истрајност у отпору окупатору.
„Српска стварност“
