- 11. 2020.
Високи представници ОВК – терористичке паравојске на Космету, не признају оптужбе којима их оптужује тужиоц Специјализованог већа Косова са седиштем у Хагу. На оптужбе су одговорили да не осећају никакву кривицу – преноси Танјуг.
Тачи: Нисам крив, оптужница је без икаквог основа
Хашим Тачи, један од оснивача и члан Главног штаба терористичке паравојске на Косову, ОВК, изјавио је данас да није крив и да не признаје оптужбе које му се оптужницом Специјализованог тужиоца Косова стављају на терет.
“Часни суде оптужница је без икаквог основа и ја изјављујем да нисам крив ни по једној од 10 тачака оптужнице”, рекао је Тачи изјашњавајући се о кривици пред судијом за претходни поступак Специјализованих већа Косова са седиштем у Хагу.
Негирао је оптужбе за ратне злочине и злочине против хуманости у периоду од марта 1998. до септембра 1999. године.
Тачи одговара по 10 тачака оптужнице које га терете за кривична дела ратних злочина и злочина против човечности.То су : 1. прогон по политицкој и / или етницкој основи, 2. стављање у затвор, 3. неаконито или својевољно хапшење и притварање, 4. остала нехумана дела, 5. сурово поступање, 6. мучење, 7. мучење, 8. убиство, 9. убиство, 10. присилно нестајање особа.
Тужилаштво је читајући оптужницу указало да постоји добро утемељена сумња да је као припадник Удруженог злочиначког подухвата извршио поменута кривична дела, каои у својству нагређеног другим припадницима ОВК.
На почетку рочишта, један од Тачијевих адвоката Денис Хопер изјавио је да је одбрана Тачија за оптужницу сазнала тек у четвртак увече и да није успела да се спреми.
Хопер је истакао је да му није јасно зашто све одрађено “изнанда” у кратким роковима, указујцухи да ће тим одбране читини адвокати из Француске, Сједињених Америчких Држава и Британије.
Донедавни председник самопроглашеног Косова, остаће у притвору до даљег, мада га је судија подучио да има право да тражи пуштање из притвора и одбрану са слободе.
Тачи се заједно са Кадријем Весељијем, Јакупом Краснићијем и Реџепом Сељимијем оптужницом терети за удружени злочиначки подрухват насилног преузи,амња контроле над Косово, и то по разним видовима кривичне одговорности за ратне злочине и злочине против човечности.
Он се предао Специјализованом тужилаштву у четвртак 5. новембра, након што је поднео оставку на место председника тзв. Косова, а потом је ухапшен и пребачен из Приштине у притворску јединицу у Хагу где ће остати до даљег.
Пред Специјализованим већима у Хагу, познатим и као суд за злочине ОВК, одговараће и по командној и по индивидуалној кривичној одговорности за злочине које је ОВК почининла на Косову и Метоји и северу Албаније у периоду, који је обухваћен оптужницом Специјализованог тужиоца Косова Џека Смита, од марта 1998. до септембра 1999. године.
Оптужбама које су написане у 10 тачака, поред осталог се терети за 98 убистава, за 18 познатих жртава присилног нестанка и више од 416 незаконитих притварања, која су извршена било по његовом наређењу, било уз његову помоћ, подршку или са његовим знањем.
Тачан број незаконито притворених и мучених у логорима није објављен у редигованој оптужници, јер су у табеларном приказу жртава бројке изостављене у неким случајевима.
Заједно са тадашњим, како их тужилац назива, припадницима Главног штаба ОВК, Кадријем Весељијем, Реџепом Сљимијем и Јакупом Краснићијем, Тачи је оптужен за “удружени злочиначки подухват”, у којем су учествовали и други припадиници припадници ОВК и политички заговорници самосталности Косова, у односу на Србију.
Тачи је био политички комесар и командант, Весељи шеф обавештајне службе, Сељими главни оперативац, а Краснићи заменик команданта и портпарол.
Тужилац сматра да су припадници удруженог злочиначког подухвата имали за циљ стицање и вршења контроле над целим Косовом за шта су лично или преко подређних користили незаконито застрашивање, малтретирање, вршење насиља и уклањање оних за које се сматрали да су им противници.
Ти противници, односно њихове жртве, према оптужници су редом набројане као: особе за које су сматрали да су сарађивале или су се удруживале са снагама Социјалистичке Републике Југославије (СРЈ), званичницима или државним институцијама, затим оне они који се на други начин нису подржавали циљеве или средства ОВК, као и особе српске, ромске и друге националности.
Ради остваривања циља удруженог злоциначког подухвата Тачи и остали оптужени су за кривична дела описана у оптужници, а која обухватају прогон, затварање, илегално или самовољно хапшење и притварање, друга нехумана дела, окрутно поступање, мучење, убиства и присилни нестанак особа.
Међу осталим члановима удруженог злочиначког подухвата, који нису обугхваћени овом оптужницом, били су Азем Сиља, Лахи Брахимај, Фатмир Љимај, Силејман Сељими, Ррустем Мустафа, Схукри Буља,
Латиф Гаши и Сабит Геци, као и одређени други припадници ОВК и политичке вође.
Тачи, Весељи, Саљими и Краснићи су оптужени и за злочине које су починили њихови потчцињени и који су детаљно описани у оптужници, јер су, како тврди тужилаштво, знали да су се злочини догодили или да ће бити почињени и нису ништа учинили да их спрече, нити да кривце казне.
У оптужници се детаљно описује десетине догађаја из 1998. и 1999. године у којима су људи отимани на улицама, у својим кућама и одвођени у импровизоване логоре широм Косова и Метохије, где су тешко злостављани, испитивани, понижавани и приморавани да признају сарадњу са српским властима и шпијунажу.
У регидовај оптужници, која је доступна јавности на енглеском језику нису наведена имена жртава, ни живих ни убијених или несталих, али су описани догађаји који су пратили притварања у 15 логора ОВК на КИМ и два на северу Албаније, у Кукешу и Хасу.
На КИМ су поменути логори у Ðаковици, Гњилану, Качанику, Липљану, Малишеву, Новом Брду, Подујеву, Приштини, Призрену, Ораховцу, Србици, Сувој Реци и Витини.
Дат је такође табеларни приказ логора и периода у којима су се злочини догађали, без имена, али уз навођење оквирног броја жртава.
Тачијева лична одговорност описана је у 10 тачака оптужнице које га терете за кривична дела ратних злочина и злочина против човечности.То су : 1. прогон по политицкој и / или етницкој основи, 2. стављање у затвор, 3. неаконито или својевољно хапшење и притварање, 4. остала нехумана дела, 5. сурово поступање, 6. мучење, 7. мучење, 8. убиство, 9. убиство, 10. присилно нестајање особа.
Махом исте оптужбе стављене су на терет и Весељију, Краснићију и Сељимију који ће се данас и сутра изјаснити о кривици, сви на посебним рочиштима.
У оптужници нису поменути такозвана “Жута кућа” и трговина органима на северу Албаније, а које су иницирале оснивање Специјализованог тужилаштва и Већа Косова, након што су описани у извештају специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија.
Краснићи: Нисам крив, оптужница је увреда за мене и мој народ
Нисам крив, оптужница је увреда и за мене и за мој народ, рекао је данас један од некадашњих команданата и портпарол ОВК Јакуп Краснићи након што му је представљена оптужница.
Краснићи тврди да није крив по оптужбама за које га терети Специјализовани тужилац Косова, а то су бројни ратни злочини и злочини против човечности ОВК у периоду од марта 1998. до септембра 1999. године.
“Не осећам се кривим ни одговорним ни за једну од тачака оптужнице, нисам крив ни за шта. Ово је све велика неправда за мене. Ја се осећам невино и није ми јасно зашто сам овде доведен”, рекао је Краснићи приликом изјашњавања о кривици на првом појављивању пред судијом за претходни поступак Специјализованих већа Косова са седиштем у Хагу.
Претходно је говорио о оптужници, наводећи да је увреда и велика неправда оптужба која га терети за удружени злочиначки подрухват (УЗП).
“То је увреда мене и моју породицу и за наш народ, јер је то био подухват стварања државе и за то смо се јако дуго борили. У ситуацији кад се одлучивало о животу или смрти, ми смо све подредили да створимо своју државу заједно са Сједињеним Америчким Државама, Европском Унијом и Уједињеним нацијама”, рекао је Краснићи.
Тврдио је да је УЗП “била Србија сви који су подржавали политику Београда”.
Напомињући да није одговоран ни за једну од оптужби за коју се терети, Краснићи је истакао да му је од свега што је радио у животу највеће задовољство било да ради као портпарол ОВК јер је, како је навео, “био глас онога за шта смо се борили”.
Он је током рочишта више пута устврдио да ништа од онога што се наводи у оптужници није тачно те да ће у данима који предстоје изнети супротне чињенице.
Навео је и да се против Србије борио политички и да никад није ништа радио против цивила. “Ја сам интелектуалац, никад ми нико није стављао лисице на руке нити сам се лоше понашао према било коме и јако ме повређује ова процедура коју ви овде примењујете”, навео је поред осталог Краснићи жалећи се на “неправду која му је нанета”.
Краснићи је рекао да је желео да се брани сам, али да је његова породица инсистирала да има адвоката.
Он ће до даљег бити у притвору, а судија га је подучио да може да поднесе захтев за одбрану са слободе.
Терети се за ратне злочине и злочине против човечности ОВК у периоду од марта 1998. до септембра 1999. године, заједно са Хашимом Тачијем, Кадријем Весељијем и Реџепом Сељимијем, који ће се пред судом појавити касније данас, у уторак и у среду на посебним рочиштима.
Краснићи је ухапшен прошле среде, 4. новембра и истог дана је из Приштине изручен Хагу, где је смештен у притвор.
Краснићи се терети у 10 тачака оптужнице које га терете за кривична дела ратних злочина и злочина против човечности.То су : 1. прогон по политичкој и / или етничкој основи , 2. стављање у затвор, 3. незаконито или својевољно хапшење и притварање, 4. остала нехумана дела, 5. сурово поступање, 6. мучење, 7. мучење, 8. убиство 9. убиство, 10. присилно нестајање особа.
Овом рочишту присуствовао је и Специјализовани тужилац Џек Смит са својим помоћницима, док Краснићијев бранилац у рочишту учествује путем видео везе са Куала Лумпуром, јер није могла да дође у Хаг због ситуације са ковидом 19.
Краснићи се, као и остала тројица, терети и по командној и по индивидуалној кривичној одговорности за злочине које је ОВК починила на Косову и Метоји и северу Албаније.
Свима се заједно на терет стављају оптужбе написане у 10 тачака, а поред осталог и 98 убистава, 18 познатих жртава присилног нестанка и више од 416 незаконитих притварања.
Заједно са тадашњим, како их тужилац назива, припадницима Главног штаба ОВК, Хашимом Тачијем, Кадријем Весељијем, Реџепом Сљимијем, Краснићи је оптужен за “удружени злочиначки подухват”, у којем су учествовали и други припадиници припадници ОВК и политички заговорници самосталности Косова, у односу на Србију.
Тужилац сматра да су припадници удруженог злочиначког подухвата имали за циљ стицање и вршења контроле над целим Косовом за шта су лично или преко подређених користили незаконито застрашивање, малтретирање, вршење насиља и уклањање оних за које се сматрали да су им противници. Ти противници, односно њихове жртве, према оптужници, редом су набројане као: особе за које су сматрали да су сарађивале или су се удруживале са снагама Социјалистичке Републике Југославије (СРЈ), званичницима или државним институцијама, затим оне они који се на други начин нису подржавали циљеве или средства ОВК, као и особе српске, ромске и друге националности.
Ради остваривања циља удруженог злочиначког подухвата Краснићи и остали оптужени су за кривична дела описана у оптужници, а која обухватају прогон, затварање, илегално или самовољно хапшење и притварање, друга нехумана дела, окрутно поступање, мучење, убиства и присилни нестанак особа.
Међу осталим члановима удруженог злочиначког подухвата, који нису обугхваћени овом оптужницом, били су Азем Сиља, Лахи Брахимај, Фатмир Љимај, Силејман Сељими, Ррустем Мустафа, Схукри Буља, Латиф Гаши и Сабит Геци, као и одређени други припадници ОВК и политичке вође.
„Српска стварност“
