Mesto za reklamu
  1. 09. 2021.

У Манастиру Ђурђеви ступови у Црној Гори завршено је устоличење епископа будимљанско-никшићког Методија. Свету архијерејску литургију и свечани чин устоличења од 9 часова предводио је патријарх српски Порфирије. Устоличењу владике будимљанско-никшићког Методија присуствовали су премијер Црне Горе проф. др Здравко Кривокапић са министрима, бројни посланици владајуће већине, градоначелници Никшића, Будве, Котора, и истакнутим представници политичког живота и јавне личности Црне Горе и гости из Србије и РС.

  „Данас смо служили свету литургију и имали велику радост да будемо сведоци и учесници устоличења новог духовног оца пастира Будимљанско-никшићке епархије господина Методија“, рекао је у беседи поводом устоличења владике патријарх Порфирије.

Патријарх је рекао да жели владици Методију да сведочи мир у ових благословеној земљи Црној Гори која је толико Велика да може у себи да сложи све сто је од Христа, може да смести у себи толико тога различитог.

Последњих 20 година владика Јоаникије водио је епархију будимљанско-никшићку. Из Манастира Ђурђеви ступови отишао је на Цетиње. А управо из Цетињског манастира у Беране стигао је његов наследник владика Методије.

„Вољом духа светога и саборских отаца наше помесне цркве изабран си за епископа будимљанско-никшићке епархије“, рекао је патријарх Порфирије након свечане архијерејске литургије поводом устоличења владике Методија на трон епископа будимљанско-никшићких.

„Када кажемо ’православни‘ то значи да је у самој својој суштини реч о хришћанском, о јеванђељском, што значи да јесте корен који даје плодове који су дефинисани и свесни самих себе, који познају ко су и шта су, који знају одакле су и који им је циљ.

И баш зато што све то знају бивају способни да могу у истој мери, на исти начин као што поштују себе и воле себе, да на исти начин воле и другога, у свим његовим димензијама, било да се ради о комшијама, суграђанима, било да се ради о грађанима једне државе, било да су Бошњаци, Црногорци, Хрвати да ли су било који други народ, и наравно да ли су Срби. Све то скупа, баш због тога што потиче из васојевићког корена могу да познавајући себе и своје не буду затворени у себе него да буду отворени за другог, чак и онда када се на други начин моли Богу, јер Бог је тај који процењује“, истакао је патријарх  српски г. Порфирије у својој беседи.

   Устоличењу владике будимљанско-никшићког Методија у манастиру Ђурђеви ступови присуствовали су премијер Црне Горе проф. др  Здравко Кривокапић са министрима, бројни посланици и градоначелници Никшића, Будве, Котора.

Присутни су били посланици странака владајуће већине – Демократског фронта и Демократске Црне Горе.

Од министара церемонији су присуствовали министарка просвете, науке, културе и спорта Веса Братић, министри Милојко Спајић и Александар Стијовић и министар Ратко Митровић.

*****

Манастир Ђурђеви ступови је пет пута спаљиван и обнављан

Манастир Ђурђеви ступови код Берана, у којем се одржава церемонија устоличења изабраног митрополита будимљанско-никшићког Методија, споменик је државе Немањића и имао је капиталну улогу у очувању националне свести, јединства српског народа и ширењу културе на простору севера Црне Горе.

Подигнут је 1213. године и задужбина је господара Будимља, жупана Стефана Првослава, сина Великог жупана Тихомира, а синовца Стефана Немање.

Године 1219. у Ђурђевим ступовима је Свети Сава основао једну од првих седам епископија – четврту по реду, о чему се у запису каже: „Четвртаго владику постави Свети Саво у Будимљу у храм Светога Георгија“.

Захваљујући улози Будимљанске епархије, све до половине 17. века на овим просторима није било исламизирања становништва.

Ђурђеви ступови познати су и по томе што је у њима 1857. године донета одлука о уједињењу Васојевића са Црном Гором.

Један је од манастира у Црној Гори који су у прошлости имали улогу духовног центра ослободилачке борбе против турских освајача.

Од 2001. године, манастир је седиште Епархије будимљанско-никшићке. По устројству је мушки општежитељни манастир.

Манастир је у прошлости пет пута спаљиван и разаран, али исто толико пута и обнављан.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here